Генерални комесар Филип Лазарини упутио је жалбу у Изјава објављено на платформи друштвених медија Кс, раније Твитер.
Он је напоменуо да се 15 месеци након што је почео рат у Гази, „ужаси настављају несмањеном количином под надзором света“.
Убијено 258 особља УНРВА
Позивајући се на најновије информације својих тимова, господин Лаззарини је рекао да је 258 УНРВА особље је убијено за то време.
Забележено је скоро 650 инцидената против зграда и објеката УНРВА, а најмање 745 људи је убијено у њеним склоништима док су тражили заштиту УН. Више од 2,200 људи је повређено.
У међувремену, више од две трећине зграда УНРВА је сада оштећено или уништено, од којих је велика већина пре рата коришћена као школе.
„И даље добијамо извештаје да су Хамас и друге палестинске оружане групе користиле наше објекте. Такође смо у неколико наврата могли да проверимо да ли су израелске оружане снаге заузеле наше објекте“, рекао је он.
Особље приведено
Господин Лаззарини је додао да се најмање 20 особља УНРВА тренутно налази у израелским притворским центрима, а „они који су раније пуштени описали су систематско малтретирање, понижавање и мучење“.
Он је такође истакао ситуацију у северној Гази, истичући да је „дошло до значајног повећања напада на наше особље, зграде и операције“ откако је Израел тамо појачао своје војне операције пре скоро три месеца.
Школе УНРВА у Гази обезбеђују смештај за расељене породице.
Није мета
„Понављам свој позив на независне истраге о систематском занемаривању заштите хуманитарних радника, просторија и операција“, рекао је он.
"Ово не може постати нови стандард и некажњивост не може постати нова норма."
Нагласио је да су „правила рата јасна“, односно да хуманитарна и цивилна инфраструктура – укључујући болнице и зграде УН – нису мета, узимање талаца је забрањено и да се цивилима мора пружити помоћ и заштиту у сваком тренутку.
Господин Лаззарини је закључио изјаву рекавши да је време да се ослободи сво заточено хуманитарно особље и сви таоци, да се олакша хуманитарни приступ да се дође до људи којима је потребна где год да се налазе, и да се укине опсада Газе како би се донеле преко потребне хуманитарне залихе, укључујући и за зиму .
Падавине погоршавају положај расељених породица
У међувремену, Канцеларија УН за координацију хуманитарних послова (ОЦХА) пријавио те обилне падавине у понедељак погоршале су ситуацију расељених породица дуж обале Газе, посебно у Кан Иоунису, са десетинама шатора који су наводно поплављени или на други начин оштећени.
Партнери који се баве водоснабдевањем и канализацијом истичу да је хитна потреба за 27 камиона за уклањање муља у циљу подршке водоводним предузећима приморских општина. Само седам камиона је тренутно доступно широм Појаса Газе.
ОЦХА је саопштила да болница Камал Адван у северној Гази не функционише, док болница Ал Авда делимично функционише.
Штавише, упркос ограниченим залихама УН-а прошле недеље, индонежанска болница такође остаје нефункционална, нема воду, струју, хигијенске потрепштине и адекватно медицинско особље, а основна опрема је уништена.
Изазови за улазак у помоћ
ОЦХА је саопштила да је процес доношења критичних предмета у Газу и даље изазован због несигурности, активних борби и нарушавања јавног реда и сигурности.
Посебну забринутост изазива недовољна количина горива потребна за основне услуге, а партнери за помоћ извјештавају да постоји залиха мања од 25,000 литара, што је мање од једног дана потреба у Гази.
Агенција УН-а се сарађује са израелским властима како би дали приоритет уласку горива кроз доступне руте и избегли губитак од стране организованих пљачкаша.
Пекаре и дистрибуција брашна за хитне случајеве
Хуманитарни партнери такође извештавају да су четири пекаре у Гази подржане од стране Светског програма за храну УН (ВФП) настави да ради пуним капацитетом.
Пекаре су добиле гориво раније ове недеље, што ће им омогућити да наставе са радом шест дана.
Дистрибуција брашна за ванредне ситуације се наставља и на југу Газе. Од прошлог петка, дистрибуирано је више од 6,000 метричких тона брашна, што је достигло око 1.2 милиона људи, покривајући 70 одсто становништва у региону.
„Предвидљива дистрибуција основних роба као што је брашно је од суштинског значаја за опстанак људи и гурнула би цене наниже“, рекао је ОЦХА.
Насиље на Западној обали
Осврћући се на Западну обалу, ОЦХА је приметила да је 2024. забележен највећи број инцидената у вези са насељеницима, укључујући источни Јерусалим, откако је канцеларија почела да води евиденцију пре скоро две деценије.
Отприлике 1,400 таквих инцидената – укључујући физичке нападе, паљевине, нападе на палестинске заједнице и уништавање воћака – резултирало је палестинским жртвама, оштећењем имовине или обоје, што је еквивалентно скоро четири инцидента дневно.
„Од 4,700 људи интерно расељених широм Западне обале прошле године, око 560, или 12 одсто, навело је насиље насељеника и ограничења приступа као главне разлоге који су их присилили да напусте своје домове или заједнице“, наводи агенција.
Ова година је такође обележила други највећи број палестинских смртних случајева на Западној обали од када је ОЦХА водио евиденцију, после 2023. године, која је била највећа.
Више од 480 Палестинаца, укључујући 91 дете, убијено је широм Западне обале, укључујући источни Јерусалим, углавном од стране израелских снага.
