У потезу који би могао значајно да промени динамику трансатлантске трговине, бивши председник Доналд Трамп најавио је намере да уведе царине на европски увоз, наводећи забринутост због трговинске неравнотеже и трговинске праксе Европске уније (ЕУ). Он је описао акције ЕУ као „излаз из реда” како је пренео Би-Би-Си и сугерисао да би Европа могла да буде следећа мета америчких царина.
Утицај на европске извознике
Европске компаније изражавају бојазан у вези са финансијским импликацијама предложених америчких тарифа. Неизвесност око трговинске политике САД подстиче неке компаније да преиспитају улагања, посебно у секторима попут енергије ветра и сунца који се ослањају на увозне компоненте. Индустрије као што су аутомобилска и луксузна роба такође се припремају за могуће тарифе, а неке компаније разматрају повећање производње у САД како би ублажиле потенцијалне трошкове.
Европски аутомобилски сектор се посебно суочава са значајним изазовима. Акције великих европских произвођача аутомобила доживјеле су пад након најава тарифа. Компаније попут Стеллантиса и Фолксвагена, које имају значајне операције у Мексику, забележиле су пад својих акција за 6.8%, односно 5.6%. Волво аутомобили, Мерцедес-Бенз, БМВ и Порсцхе такође су пријавили пад у распону од 3.6% до 6.5%. Аналитичари процењују да би тарифе могле значајно утицати на пословне приходе ових произвођача у 2025. години.
Потенцијални ефекти на потрошачке цене у САД
За америчке потрошаче, увођење царина на европску робу могло би довести до повећања цена увозних производа. Царине функционишу као порез на увоз, а предузећа често пребацују ове додатне трошкове на потрошаче. То значи да би роба као што су европски аутомобили, вина и луксузни артикли могла постати скупља на америчком тржишту.
Шире економске импликације су такође вредне пажње. Економисти упозоравају да би опсежне тарифе и потенцијалне мере одмазде могле да погоршају постојеће инфлаторне притиске у САД. Напори Федералних резерви да стабилизују инфлацију на 2% могу бити изазвани растућим трошковима везаним за увезену робу. Недавни подаци показују да је расположење потрошача опадало, а очекивања инфлације порасла, делом због забринутости око тарифа.
Одговори индустрије и стратешка прилагођавања
У ишчекивању тарифа, неки амерички увозници предузимају проактивне мере. На пример, амерички увозници гомилају залихе италијанског прошека да би се заштитили од потенцијалног повећања цена као последица царина. Увоз италијанског пенушавог вина у САД, претежно Просека, порастао је за 41 одсто у новембру након Трамповог избора, док су се увозници припремали за будућу продају због забринутости око царина.
Слично томе, британски модни трговци се боре са новим тарифама наметнутим на робу кинеске производње. Компаније попут Нект истражују могућност оснивања америчких корпоративних ентитета за ефикасније управљање тарифама, док су друге, попут Супердри-ја, суспендовале директне испоруке робе произведене у Кини како би избегле нове царине. Ови развоји истичу широко распрострањену неизвесност и оперативни изазови са којима се предузећа суочавају у тренутном трговинском окружењу како извештава Фајненшел тајмс.
Како се ситуација развија, и европски извозници и амерички потрошачи припремају се за потенцијалне утицаје предложених тарифа. Док европске компаније процењују стратегије за ублажавање финансијских губитака, амерички потрошачи ће можда морати да се припреме за више цене низа увезених добара. Пуни обим ових ефеката зависиће од коначне примене тарифа и свих накнадних узвратних мера од стране EU.
