Одмаралиште Карлове Вари у Чешкој, традиционално популарно међу руским туристима, познато је по термалним изворима и колонадама. Међутим, она у последње време добија све већу пажњу Руске православне цркве јер чешке власти настављају да примењују један од најстрожих режима санкција против Русије у Европи, пише британска публикација Цхурцх Тимес.
Православна црква Светог Петра и Павла, отворена 1898. године, променила је власништво и пребачена је на мађарску епархију Руске православне цркве због забринутости да би њена имовина могла бити замрзнута. Црква има статус подокруга Московске патријаршије.
Имовински регистри Карлових Вара јасно показују да пренет део „Руске православне цркве – Подворја Патријарха московског и целе Русије“, која представља РПЦ у Чешкој, на „Мађарску епархију РПЦ“ обухвата не само цркву, већ и земљиште око ње, суседну кућу и гаражу, недалеко од цркве.
Дипломата патријарха Кирила, митрополит Иларион (Алфејев) је „пензионисан“ и послат у Карлове Варе у децембру ове године због „стила живота неспојивог са монаштвом“. Убрзо након руске инвазије на Украјина, постављен је за митрополита будимпештанског и угарског, када је добио и мађарско држављанство (а самим тим и држављанство ЕУ).
Претходном представнику РПЦ у Карловим Варима, протојереју Николају Лишењуку, 51-годишњем руском држављанину, локални савет је прошлог месеца одузео почасно држављанство након што је прошле године протеран из Чешке, као разлог за забринутост због безбедности.
Као одговор на инвазију на Украјина, чешка влада увела је широке санкције Русији, које су биле на мети и патријарха Кирила. Он је био прва особа која је додата Закону о санкцијама, усвојеном 2023. године.
Пренос имовине на мађарску епархију Руске православне цркве покушај је Московске патријаршије да обезбеди своју имовину, ослањајући се на пријатељске односе мађарског премијера Виктора Орбана и Путина. Мађарска је доследно задржала свој став према патријарху Кирилу. У децембру, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто назвао је најновији предлог ЕУ за увођење санкција патријарху „лудом идејом“ и рекао да је санкционисање црквених вођа контрапродуктивно и да га треба „избећи по сваку цену“. 2022. Мађарска је извршила притисак EU званичници да уклоне Кирила са листе Руса који ће бити санкционисани, рекавши да Мађарска стоји иза „основних принципа верских слобода“. Поглавар Руске православне цркве захвалио је свом главном политичком савезнику у ЕУ одликовањем Виктора Орбана црквеним Орденом славе и части прве класе у јуну 2023.
