Наде Сиријаца у бољу будућност зависе од правде за нестале, чује Савет за људска права

Јасмен Алмашан, оснивачица Удружења породица Цезар, изгубила је петоро од својих шест браће између 2012. и 2014. током првих година грађанског рата у Сирији.

Данас се госпођа Алмашан залаже за истину о томе шта се догодило са више од 130,000 несталих у Сирији. Ова потрага би у великој мери била потпомогнута стварањем националне политике транзиционе правде за Сирију од стране привремених власти земље, рекла је она за Савет за људска права у Женеви.

„Учешће жртава је кључно за успех програма транзиционе правде и јачање културе људска права у земљама које пате од диктатура, или које пролазе кроз периоде транзиције, Она је рекла.

„Жртве могу олакшати контакте између делова друштва и осигурати окружење мира и правде у Сирији“, инсистирала је она.

Госпођа Алмашан је раније објаснила како је њен други брат ухапшен у марту 2012, а затим мучен у притворском центру. Идентификован је у Цезаровим досијеима – названим по бившем сиријском војном фотографу кодног имена Цезар.

Делимично захваљујући упорном лобирању сиријске невладине организације, Генерална скупштина УН усвојила је Резолуцију 77/301 у јуну 2023. године, успостављајући Независну институцију за нестале у Сирији и осигуравајући учешће жртава у њеном раду.

Решавање злочина из прошлости 

Предводећи обновљене позиве на транзициону правду, шеф УН-а за људска права Волкер Тирк поздравио је напоре држава чланица да се позабаве злочинима из прошлости у корист будућих генерација.

У Гватемали, коалиције вођене жртвама осигурале су осуду 31 војног и паравојног особља за злочине против човечности и геноцид.

Високи комесар УН за људска права је такође нагласио важност инклузивног приступа транзиционој правди који треба да буде усмерен на жртве, инклузиван, родно осетљив и иновативан.

Подсећајући Савет да је 2024. године забележен највећи број активних сукоба од Другог светског рата, Г. Турк је такође поздравио напоре Колумбије да разреши анимозитет између страна које су раније биле укључене у вишедеценијски грађански рат у земљи. Мере укључују пружање психосоцијалне подршке жртвама, решавање проблема расподеле земљишта, промовисање руралног развоја и обнављање екосистема аутохтоних територија.

У Кенији, преживјеле сексуалног насиља могу се залагати за правду путем националне мреже за репарације, додао је високи комесар, док су у Чаду жртве прошле године добиле репарације захваљујући упорности група цивилног друштва.

Оснаживање младих људи

Понављајући ту поруку, Софија Тодоровић, програмска директорка српске невладине организације Иницијатива младих за људска права, инсистирала је на томе да млади не треба да буду изостављени из разговора о изградњи праведније будућности за своје земље.

„Наша је дужност да станемо иза њих. Морамо их опремити алатима и могућностима да створе будућност какву заслужују. Остало ће они сами”, рекла је Тодоровић.

Позиви за превенцију геноцида

Такође на Савету у среду, заменица шефа УН-а за људска права Нада Ал-Нашиф упозорила је државе чланице да су принципи међународног права који штите човечанство од злочина угрожени. 

"Живимо кроз опасна времена док дубоке поделе и екстремни погледи потхрањују и сукобе и насиље” у неколико региона света, рекла је госпођа Ал-Нашиф.  

Геноциду претходе „јасни обрасци дискриминације искључивања и подстицања мржње на основу расе, етничке припадности, религија или друге карактеристике“, рекла је она.

Затегнуте глобалне норме

„Глобалне норме које нас све штите, почевши од Повеље Уједињених нација и Универзална декларација о људским правима, су под невиђеним притиском“, наставила је она, истичући да су УН основане након Холокауста како би се избјегао још један геноцид.

Продаја и трансфер оружја, пружање војне, логистичке или финансијске подршке странама у сукобима које крше међународно право су „очигледни примери“ показатеља да државе могу допринети таквим злочинима, нагласила је она.

„Геноцид се дешава када морални компас човечанства закаже, када се шире идеологије мржње и када је дозвољено да дехуманизација читаве групе људи пусти корен и да се шири“, рекла је госпођа Ал-Нашиф.  

"Заједно, идемо ка свету у којем су геноцид и други злочини незамисливи. Или ако све друго не успе, онда су кажњени".