„Сваки прекид ватре је добродошао јер спашава животе, али је од суштинског значаја да прекид ватре отвори пут праведном миру у Украјини, " рекао је генерални секретар УН у Бриселу, где се такође осврнуо на масовну израелску ескалацију у Гази и позвао свет да не одустаје од успоравања климатских промена.
„Праведан мир“ у Украјини „је мир који поштује Повеља УН, међународно право и Савет безбедности резолуције, наиме о територијалном интегритету Украјине“, нагласио је шеф УН, након састанка са лидерима 27 држава чланица Европске уније, током радног ручка у оквиру Европског самита у Бриселу.
Његови коментари су уследили након раније изјаве у којој је поздравио даље декларације председника Трампа и председника Украјине Володимира Зеленског у циљу проширења примирја на Црно море – кључну трговинску руту за извоз хране и ђубрива у шири свет.
„Постизање споразума о безбедној и слободној пловидби Црним морем, уз безбедносне обавезе иу складу са Повељом УН и међународним правом, представљало би кључни допринос глобалној безбедности хране и ланцима снабдевања,“, рекао је генерални секретар у саопштењу које је издала канцеларија његовог портпарола.
„То би одражавало важност трговинских путева из Украјине и Руске Федерације до глобалних тржишта.
Кључна саобраћајна трака
УН су много уложиле у обезбеђивање да се украјински извоз житарица преко Црног мора може безбедно одвијати, заједно са транспортом руске хране и ђубрива, како би се зауставиле растуће цене хране широм света и спречила глад у угроженим земљама.
Уз посредовање УН Црноморска иницијатива је договорено између Русије, Украјине, Турске и УН у Истанбулу у јулу 2022. Он је дозволио да више од 30 милиона тона житарица и других прехрамбених производа напусти украјинске луке и играо је „неопходну улогу“ у глобалној безбедности хране, рекао је тада господин Гутереш.
A паралелни споразум такође је договорен између УН и Москве о извозу житарица и ђубрива из Русије, познат као Меморандум о разумевању.
У јулу 2023. генерални секретар УН изразио дубоко жаљење због одлуке Русије да прекине своје учешће у иницијативи за жито.
"Генерални секретар је доследно подржавао слободу пловидбе у Црном мору“, наставља се у његовој изјави, додајући да остаје „блиско ангажован у наставку имплементације Меморандума о разумевању са Руском Федерацијом о глобалној безбедности хране“.
Осуда убистава у Гази
Обраћајући се новинарима на маргинама дискусија на високом нивоу у Европском савету, господин Гутереш је рекао да је „тужан и шокиран јер су се смрти и разарања вратили у Газу“, усред потврде одбрамбених снага Израела да су започеле копнене операције на северу енклаве и „таласа напада широм појаса”.
„Палестински народ је већ претрпео превише“, инсистирао је шеф УН, пре него што је обновио апел за поштовање примирја, за несметан хуманитарни приступ свим областима Газе и за тренутно и безусловно ослобађање талаца.
„Апсолутно је неопходно држати врата отворена за једини начин да се успостави мир на Блиском истоку, а то је да палестинска држава буде раме уз раме са израелском државом“, наставио је он.
Лаззарини из УНРВА говори
С тим у вези, шеф агенције УН за палестинске избеглице, УНРВА, изразио је у четвртак страх за цивиле у Гази, „с обзиром на инвазију која је у току која раздваја север од југа”.
У онлајн поруци која упозорава да су људи у Гази „изнова и изнова пролазећи кроз своју најгору ноћну мору“, генерални комесар УНРВА Филип Лазарини објаснио је да израелска војна наређења за евакуацију поново утичу на десетине хиљада људи.
„Огромна већина је већ расељена, третирана као „флипере“ откако је почео рат пре скоро 1.5 године“, рекао је он.
Ветерански хуманитарац такође осудио је потврђено убиство још пет особља УНРВА-е, „што је довело до броја мртвих на 284. Били су то наставници, доктори и медицинске сестре: служили су најугроженијима“, рекао је.
„Удвостручите“ климатске промене
Генерални секретар УН је такође изразио забринутост – и опрезан оптимизам – због нових података УН који наглашавају негативан утицај климатских промена на угрожене заједнице.
Најновији Стање глобалне климе Извештај потврђује да је 2024. најтоплија година откако су почели да се бележе пре 175 година, са средњом глобалном температуром од 1.55°Ц изнад прединдустријских нивоа – што је премашило праг критичног загревања од 1.5°Ц по први пут.
"Сада сам навикао да стално изнова слушам да живимо у најтоплијем дану најтоплијег месеца у најтоплијој години најтоплије деценије. Али немојмо одустати", нагласио је Гутереш.
„Извештај такође каже да је граница од 1.5°Ц још увек могућа у односу на глобално загревање, али морамо да се удвостручимо; удвостручимо смањење емисија, удвостручимо декарбонизацију и удвостручимо замену фосилних горива обновљивом енергијом.