Подсећајући на мантру „ништа о нама, без нас“, коју је сковао покрет за права особа са инвалидитетом, шеф УН-а за права Фолкер Тирк је инсистирао да међународна заједница не успева да подржи фундаментално начело Универзална декларација о људским правима у погледу особа са инвалидитетом, наиме да се сви људи рађају једнаки.
„У свим регионима, особе са инвалидитетом су дискриминисане и отпуштене; задржан и задржан; потцењен и поткопан” – посебно жене и девојке, рекао је у понедељак. "Они су циљани и игнорисани."
Високи комесар за људска права је такође истакао да за данашње онлајн заједнице, малтретирање путем интернета „често значи да ниједно место није безбедно“.
Понављајући то упозорење, специјални известилац за права особа са инвалидитетом, Хеба Хаграс, приметила је да је напредак у правима особа са инвалидитетом застао или назадовао за 14 одсто Одрживи циљеви развоја (СДГс) циљеви. Пуних 30 одсто показало је недовољну промену, према Извештају о инвалидности и развоју за 2024.
„Ситуација за жене и девојчице са инвалидитетом је још тежа, јер се суочавају са сложеном дискриминацијом“, рекла је госпођа Хаграс Савету, у својству независног стручњака за права, која као и други специјални известиоци није особље УН-а и не прима плату за свој рад.
Жене и девојчице са инвалидитетом су мете дискриминације по основу пола, као и дискриминације у вези са њиховим инвалидитетом, наставио је стручњак за права.
"Они су недовољно заступљени у образовању и запошљавању и изложени су повећаном ризику од насиља и злостављања - посебно присилне стерилизације, насиља у породици и сексуалне експлоатације", рекла је госпођа Хаграс.
Друштвени медији: На боље, на горе
Понављајући упозорење Високог комесара да је интернет створио нови простор за сајбер малтретирање и мржњу на мрежи, заговорница права особа са инвалидитетом Ники Лилли је инсистирала да би то такође могло бити „спасоносна линија“ за људе са видљивим разликама.
Госпођа Лили, 20, редовно је присутна на мрежи од своје осме године, након што је две године раније добила дијагнозу артериовенске малформације која јој је променила живот.
„То ми је дало везе које сам могла да тражим из болничког кревета и скренуло ми мисли са стварности са којом сам се суочавала“, рекла је она о свом кампањи на друштвеним мрежама, чији је циљ био да помогне другима који живе са ретким и сложеним здравственим стањима.
Као дете, сваки пети коментар је циљао њен изглед; неки су је назвали „чудовиштем и разлогом за коришћење контрацепције“, рекла је Савету.
Та бројка је "драстично порасла" како је старила, наставила је госпођа Лили, позивајући креаторе политике и компаније да заштите друге попут ње од сличног злостављања.
Она је позвала платформе друштвених медија да укључе особе са инвалидитетом у развој технологије и да имплементирају брже процесе извештавања како би филтрирали садржај пре него што га „милиони већ виде“.
Проблем није само у платформама друштвених медија, већ иу институцијама, подсетила је госпођа Лили 47 држава чланица Савета.
Како најсавременији алати за препознавање лица отварају нови терен, „технологија изневерава нашу заједницу“, тврди дигитални креатор и телевизијски водитељ.
Блокирано из апликација
Овај софтвер за препознавање лица – често не успева да препозна „екстремне друштвене баријере” са којима се сусрећу они са разликама у лицима на свакодневном нивоу, наставила је она.
Такве баријере укључују приступ банкарским апликацијама, пријављивање за посао или добијање личних докумената, јер технологија за препознавање лица не препознаје њено лице, објаснила је она.
Госпођа Лили је поздравила Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом (УНЦРПД) и упутио директан апел члановима Савета који „имају моћ да људска права људи са видљивим разликама коначно учине видљивим. То значи улагање у приступачне дигиталне системе који једнако третирају сва лица, јачу одговорност платформе и инклузивне политике како би се осигурало да свако може равноправно да допринесе друштву. Време је да се чујемо и видимо."
Помоћне техничке препреке
Неке асистивне технологије такође дизајнирају мушкарци, за мушкарце – остављајући неке жене са протезама дизајнираним за мушка тела, а не раде за жене онако како би требало, истакао је г. Турк.
Само једна од 10 особа са инвалидитетом има приступ адекватној технологији, према истраживању Светске здравствене организације које је цитирала Сања Тарцзаи, председница Светске федерације глуво-слепих.
Такве технологије „нису само једноставни алати“, рекла је госпођа Тарцзаи. „Они су фасилитатори и омогућавају пуно учешће и инклузију за особе са инвалидитетом.“
Гђа Тарцзаи је оштро подсетила да „свет у коме су особе са инвалидитетом у потпуности укључене није само сан“.
„То је одговорност коју сви делимо, и то је реалност коју морамо заједно да изградимо“, инсистирала је госпођа Тарцај.
Климатско финансирање далеки сан
Касније на Вијећу, државе чланице су се позабавиле једнако хитним питањем земаља у развоју које су онемогућавале улагање у климатску отпорност тако што су онеспособљавале отплате дугова.
Аттииа Варис, независни стручњак за ефекте спољног дуга, рекао је да је 61 земља или у или је близу „дуговничке невоље... са малим изгледима да поврате довољан фискални простор за климатске инвестиције“.
Глобални климатски споразуми као што је 2015 Париз споразум препознају да развијене земље које највише доприносе глобалном загревању треба да обезбеде највећи део финансијске помоћи за подршку земљама у развоју.
Али упркос договор постигнут на преговорима УН о климатским променама прошлог новембра да утростручи финансирање земаља у развоју на 300 милијарди долара годишње до 2035. „историја је показала да обавезе и обећања често нису у складу са скалом потреба“, приметила је госпођа Ворис.
Она је нагласила да је годишње потребно 2.4 трилиона долара да би се циљеви климатских промена одржали на правом путу, цитирајући Независну експертску групу на високом нивоу за финансирање климе која саветује међународни састанци Оквирне конвенције УН о климатским променама (УНФЦЦЦ).
'дужни проблем'
У нови извештај по налогу Савет за људска права, то је отприлике рекао независни стручњак 3.3 милијарде људи сада живи у земљама које троше више на отплату камата на дуг него на образовање или здравство.
Госпођа Ворис, која није члан особља УН и говори у независном својству, цитирала је процене Светске банке да су земље у развоју потрошиле 443.5 милијарди долара на сервисирање спољног дуга 2022. године.
Губици и штета од климатских догађаја коштали су климатски најугроженије економије више од 20 одсто бруто домаћег производа, у износу од 525 милијарди долара у последње две деценије, наставила је она.
Даљи подаци из 2022. показују да земље са нижим приходима троше пет пута више на отплату спољног дуга него на борбу против климатских промена; тај однос је порастао на 12.5 пута у 2023, према независном експерту.
Очекује се да ће широм афричког континента 2024. године земље које заједно доприносе мање од пет одсто глобалних емисија угљеника и чије економије у просеку већ користе 95 одсто чисте енергије, платити 163 милијарде долара за отплату дуга, наводи се у извештају госпође Ворис.
