ЕУ би требало да означи као терористички ентитет „Мрежу солидарности палестинских затвореника Самидоун“, основану 2011. године, и треба да је дода на листу терориста ЕУ. Ово је закључак европских посланика који су председавали конференцијом чији је домаћин био посланик Берт-Јан Руисен у Европском парламенту 5. марта, након што су саслушали сведочења и анализе бројних експерата.
ЕУ треба да има своје место на листи земаља које признају Самидоун као терористичку организацију од стране Комитета Савета безбедности УН, као нпр. Канада (КСНУМКС), Израел (КСНУМКС), Холандија (КСНУМКС) и Сједињене Америчке Државе (КСНУМКС).
Један од њих, др Ханс-Јакоб Шиндлер (виши директор пројекта за борбу против екстремизма), осврнуо се на ситуацију у Самидуну у Немачкој, земљи у којој су предузете мере административне забране 2023.
Самидоун у Немачкој
Пре забране у Немачкој у новембру 2023, Самидоун Немачка је првенствено деловала као мрежа за мобилизацију, пропаганду и финансијску подршку са блиским везама са Народним фронтом за ослобођење Палестине (ПФЛП), који је био укључен у EU Листа терориста из 2002. Један од оснивача Самидоуна, Кхалед Баракат, заиста је познат као високорангирани члан ПФЛП-а.
Његове активности су такође укључивале организовање, како онлајн тако и офлајн састанака, догађаја и офлајн демонстрација, као и прикупљање средстава.
С обзиром на везе Самидоуна са ПФЛП-ом, Самидоун мрежа у Немачкој служила је као мрежа за мобилизацију која је омогућила прелаз између исламистичких екстремистичких и левичарских екстремистичких мрежа.
Иако су до забране немачке безбедносне власти идентификовале само око 100 активних присталица Самидуна у Немачкој, његова способност да се мобилише далеко је превазилазила овај прилично мали број тврдокорних чланова и присталица Самидуна.
Пошто Самидоунова пропаганда није само негирала постојање Израела и промовисала употребу насиља, мрежа је била под надзором неколико домаћих обавештајних агенција Немачке.
Осим тога, до званичне забране у новембру 2023. године, немачке власти су редовно предузимале административне и правне мере против чланова мреже Самидоун. Халеду Баракату је 2019. забрањено да присуствује догађају у Немачкој, а 2020. је изручен и забрањен му је четири године поновни улазак у Немачку.
Функцију Самидоуна као мреже за мобилизацију и финансирање унакрсних делова истакла је и чињеница да је неколико пута левичарска екстремистичка организација Роте Хилфе дозволио да се њен банковни рачун користи за прикупљање новца за активности Самидоуна.
Ова свеобухватна природа и активности Самидоуна достигле су нови ниво након терористичког напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. налик погрому. Самидоун се одмах мобилисао, како онлајн тако и офлајн.
У наредним недељама до забране, Самидоун је био изузетно активан у организовању демонстрација великих размера, посебно у Берлину и Северној Рајни Вестфалији, које су такође укључивале левичарске екстремистичке мреже.
Током ових демонстрација почињен је значајан број кривичних дела, укључујући редовно и повремено озбиљно насиље над полицијом и отворене позиве на уништење Израела.
Као што се очекивало, забрана и распуштање немачког огранка Самидоун, укључујући Палестинску омладинску мобилизацију Хирак еВ, довело је до значајног смањења његових активности у Немачкој и смањења пропалестинских демонстрација.
Треба напоменути да Самидоун има огранке у Сједињеним Државама, Канади, Немачкој, Уједињеном Краљевству, Француској, Шведској, Холандији, Белгији, Грчка, Шпанија, Палестина и Либан. У некима од њих постоје и расправе сличне онима у Немачкој.
Административне забране у Немачкој
Када постоје озбиљне индиције да група делује на систематски и одржив начин како би поткопала основна начела немачког устава, бројне државне агенције могу да интервенишу.
Промовишући насиље и позивајући на де факто уништење Државе Израел, Самидоун је спадао у ову категорију.
Сходно томе, када се прикупи довољно доказа, може се донети забрана. Иако се таква одлука може оспорити на суду, таква оспоравања обично нису успешна.
Таква административна забрана такође значи да су надлежни органи запленили сву имовину, која се може заменити и која се не може заменити.
Административне забране се такође проширују на онлајн сферу, налози на друштвеним мрежама су посебно наведени у налогу за забрану и касније морају да буду затворени од стране платформи јер је њихово одржавање у Немачкој сада нелегално.
Поред тога, приказивање симбола, како ван мреже, тако и на мрежи, који се односе на забрањену групу или мрежу, постаје незаконит чин.
У случају Самидоуна, један од његових кључних слогана „од реке до мора, Палестина ће бити слободна“ такође је укључен у наредбу о забрани, јер негира право на постојање Израела.
Стога су наредбе о забрани моћно оруђе у одбрани немачког уставног поретка. Међутим, оно што такве наредбе о забрани нису је терористичка ознака и ту лежи изазов са којим се мора суочити процес укључивања групе или мреже на листу терориста ЕУ.
Тренутни процес укључивања групе или мреже као што је Самидоун на листу терориста ЕУ захтева да постоји правну осуду по оптужбама за тероризам повезан са мрежом у најмање једној од држава чланица ЕУ. У време немачке одлуке то није био случај.
Посланици Европског парламента се боре за уврштавање Самидоуна на листу терориста ЕУ
Дана 17. октобра 2023, посланица ЕП Асита Канко, белгијска посланица из ЕЦР-а, рођена у Буркинабеју, питала је следеће писмено посланичко питање до потпредседник Комисије / Високи представник Уније за спољну политику и безбедност:
„Немачка је забранила организацију Самидоун због јавног прослављања терора Хамаса и ширења антисемитских теорија завере.
Иста организација је организовала демонстрације у Сен Жилу, Белгија, 15. октобра 2023. за које није дата дозвола. Њихов европски координатор Мохамед Хатиб искористио је прилику да изјави: „Ми не зовемо Хамасов напад у Израелу терористичким нападом, ми то називамо оправданим отпором“.
Да ли ће потпредседник/високи представник предложити да се укључи организација Самидоун, која има огранке свуда Европа, на списку лица, група и субјеката за које се примењују посебне антитерористичке мере, или да га уврсти на листу лица, група и субјеката који подлежу појачаним мерама полицијске и правосудне сарадње?“
Комисија је 4. децембра 2023. „одговорила”
„Релевантни правни акт ЕУ којим се успостављају рестриктивне мере за борбу против тероризма, осим у односу на ИСИЛ (Даиш) и Ал-Каиду, је Заједнички став Савета о примени специфичних мера за борбу против тероризма (2001/931/ЦФСП), у даљем тексту 'ЦП 931' (или 'ЕУ терро[1).
Одређивање према ЦП 931 подразумева замрзавање средстава и забрану стављања на располагање средстава и економских ресурса одређеним лицима, групама или ентитетима[2]. ЦП 931 такође утврђује обавезу држава чланица да једна другој пруже најширу могућу помоћ у спречавању и борби против терористичких аката путем полицијске и правосудне сарадње у кривичним стварима (члан 4).
У складу са чланом 1(4) ЦП 931, списак лица, група и субјеката који подлежу овим мерама саставља се на основу одлука надлежних државних органа било о покретању истраге или кривичном гоњењу за умешаност у терористички акт или осуди за такво дело.
Надлежни орган може бити судски или управни, и може бити државе чланице или треће земље. На државама чланицама је да предложе нове листе на основу својих националних одлука.
Само на основу такве одлуке која је у складу са захтевима ЦП 931 може се направити нова листа. Такву одлуку Савет мора донети једногласно.
- [1] ОВ Л 344 28.12.2001 г., стр. 93.
- [2] Ова мера се спроводи Уредбом Савета (ЕЗ) бр. 2580/2001 од 27. децембра 2001. о посебним рестриктивним мерама усмереним против одређених лица и ентитета у циљу борбе против тероризма (ОЈ Л 344, 28.12.2001, стр. 70).
Ово би се могло назвати „неодговором“ на јасно питање „Да ли ће потпредседник/високи представник предложити да се укључи организација Самидоун, која има огранке свуда Европа, на списку лица, група и субјеката за које се примењују посебне антитерористичке мере... "
