У изјава, Степхане Дујарриц, портпарол за Генерални секретар Антонио Гутеррес, рекао је да су добре услуге шефа УН-а и даље доступне за подршку свим напорима ка трајном миру у Украјини.
„Постизање споразума о слободи пловидбе Црним морем како би се осигурала заштита цивилних пловила и лучке инфраструктуре биће кључни допринос глобалној безбедности хране и ланцима снабдевања, одражавајући важност трговинских путева из Украјине и Руске Федерације до глобалних тржишта“, рекао је господин Дужарик.
„Генерални секретар понавља своју наду да ће такви напори утрти пут за трајни прекид ватре и допринети постизању праведног, свеобухватног и трајног мира у Украјини, у складу са Повеља УН, међународног права и релевантних резолуција УН и уз пуно поштовање независности, суверенитета и територијалног интегритета Украјине“, додао је он.
Хуманитарна криза се погоршава
Хуманитарна криза у Украјини наставља да се погоршава са скоро 13 милиона људи којима је потребна помоћ – али средства се смањују, упозорио је високи званичник УН за помоћ амбасадорима у Савет безбедности.
Џојс Мсуја, Заменик координатора УН за хитну помоћ, додао је да су критични програми помоћи у опасности због недавних резова у финансирању.
Недостатак је већ има страшне последице, посебно по жене и девојке, а агенције УН страхују да би најмање 640,000 могло изгубити приступ заштити од родно заснованог насиља, психосоцијална подршка и сигурни простори.
"Недавна смањења финансирања довела су до поновног утврђивања приоритета напора Украјине у реаговању који ће бити објављени у наредним недељама. Континуирана финансијска подршка биће од суштинског значаја за одржавање операција", рекла је госпођа Мсуја.
2.6 милијарди долара Хуманитарне потребе Украјине и план реаговања за 2025, који има за циљ да допре до шест милиона људи у потреби, финансира се само 17 одсто.
Све више цивилних жртава
Госпођа Мсуја је такође истакла утицај борби на цивиле.
„Од 1. марта није прошао ниједан дан а да није дошло до напада који је повредио цивиле“, рекла је она, указујући на смрт и повреде цивила, као и штету на инфраструктури широм северне, централне, источне и јужне Украјине.
"У заједницама на линији фронта, цивили су суочени са немилосрдним гранатирањем и суочавају се са немогућим изборима: бежати под опасним условима, остављајући за собом све што поседују, или остати и ризиковати повреде, смрт и ограничен приступ основним услугама“, упозорила је она.
Посматрачка мисија УН за људска права у Украјини (УНХРМУ) је потврдио најмање 12,881 смрт цивила од почетка руске инвазије пуног обима у фебруару 2022. године, иако се страхује да ће стварни број жртава бити много већи.
Помоћник генералног секретара Џојс Мсуја (седи на левом крају стола) извештава Савет безбедности о хуманитарној ситуацији у Украјини
Хуманитарни изазови
У међувремену, хуманитарци се боре да испоруче помоћ, наставила је госпођа Мсуја, наводећи да процењује се да је 1.5 милиона људи у областима Доњецка, Херсона, Луганска и Запорожја под руском окупацијом хитно потребна помоћ, али хуманитарни радници нису у могућности да дођу до њих „у било ком адекватном обиму“.
Сами хуманитарни радници су све више на удару, рекла је она. Од почетка године, седам хуманитарних радника је повређено, а хуманитарна имовина оштећена на неколико локација, што додатно отежава напоре за пружање помоћи.
Уништавање енергетске инфраструктуре погоршава кризу. Упркос недавним најавама о прекиду ватре на енергетским циљевима, прошли напади су оставили милионе људи без поузданог приступа струји, грејању и води јер хладно време и даље траје.
Позовите међународну подршку
Завршавајући свој брифинг, госпођа Мсуја је изнела три кључна захтева за међународну заједницу: поштовање међународног хуманитарног права ради заштите цивила, одрживо финансирање за одржавање операција помоћи и обновљене напоре у циљу трајног окончања сукоба.
Рат се мора окончати, подвукла је она, а хуманитарне потребе морају бити централне у разговорима о паузи у борбама или дугорочном споразуму.
