Комисија Сједињених Америчких Држава за међународну верску слободу (УСЦИРФ) објавила је КСНУМКС годишњи извештај, осликавајући мрачну слику верске репресије и дискриминације широм света.
Од верске политике коју контролише држава у Кини до прогона хришћанских и муслиманских мањина у различитим регионима, извештај наглашава сталне претње верским слободама.
Међу анализираним европским нацијама, Мађарска и Русија истичу се као забрињавајуће области у Европи, што поставља питања о будућности верских слобода на континенту.
Глобални преглед: Погоршање услова за верску слободу
Извештај идентификује 16 „земаља од посебне забринутости“ (ЦПЦ), укључујући Авганистан, Бурму, Кину, Кубу, Еритреју, Индију, Иран, Никарагву, Нигерију, Северну Кореју, Пакистан, Русију, Саудијску Арабију, Таџикистан, Туркменистан и Вијетнам. Ове нације се наводе по томе што су учествовале у систематским и невиђеним кршењима верских слобода, од закона о богохуљењу до отвореног прогона верских мањина.
„Специјална листа за праћење“ (СВЛ), која укључује земље са озбиљним, али нешто мање екстремним кршењима, наводи Алжир, Азербејџан, Египат, Индонезију, Ирак, Казахстан, Киргистан, Малезију, Шри Ланку, Сирију, Турску и Узбекистан. Извештај такође наглашава улогу недржавних актера, као што су Боко Харам и различити огранци Исламске државе, у чињењу верски мотивисаних злочина.
Мађарска: Правна ограничења и државна контрола
Приступ Мађарске верској слободи остаје спорно питање. Иако се земља не бави отвореним верским прогонима, њена правни оквир је критикован због ограничавања верских права кроз бирократске и правне механизме.
Кључно питање наведено у извештају је Члан 9. Устава Мађарске, који дозвољава ограничења слободе изражавања ако се сматра увредљивим за верске заједнице. Критичари тврде да ова одредба омогућава верским групама да гуше неслагање и ућуткају супротстављена гледишта под маском заштите свог достојанства.
Земља Црквено право такође остаје проблематичан. Према садашњим прописима, влада има овлашћење да ускрати правно признање верским организацијама на основу њихове величине или историјског присуства у Мађарској. Ово је довело до искључења мањих и новијих верских група, којима су ускраћена иста права и бенефиције као и веће верске институције које је одобрила држава.
Упркос овим забринутостима, Мађарска је уложила напоре да укључити се у међународне дискусије о верској дискриминацији. У мају је влада била домаћин Специјални изасланик САД за антисемитизам Дебора Липстадт, ау септембру је Мађарска одржала дводневни састанак Европске комисије о имплементацији Стратегија ЕУ против антисемитизма. Међутим, ови дипломатски напори су у оштрој супротности са унутрашњом политиком која ограничава верски плурализам и чини се да служи као штит од преиспитивања његових ширих политика које несразмерно циљају на нехришћанске верске групе. Мада се залаже против антисемитизма, правни оквир Мађарске наставља да маргинализује мање верске организације, посебно оне изван хришћанске традиције, изазивајући забринутост да се ови напори селективно примењују да би се одвратила критика, а не да би се обезбедила права верска слобода.
Извештај такође наглашава правне радње против верских група. У јануару мађарски суд изрекао неправоснажну осуђујућу пресуду против 21 особе повезане са а Scientology-повезана организација за „надрилекарство“ у вези са алтернативним медицинским третманима. Међутим, случај остаје отворен, са око 60 сведока — од којих већина подржава програм рехабилитације од дроге који води организација. Овај случај, иако је уоквирен као питање заштите потрошача, неки су протумачили као покушај даљег делегитимизације вјерских група које нису главне струје.
Све већа контрола Мађарске над верским организацијама, на шта је такође истакнуто Специјални известилац УН за ФорБ др Назила Ганеа у њу извештај о посети земљи (А/ХРЦ/58/49/Адд.1) има запањујуће сличности са руским приступом, где су религије које је одобрила држава привилеговане, док се мањинске групе суочавају са правним и друштвеним препрекама. Промена у политици Мађарске, фаворизовање верског пејзажа дефинисаног од стране државе, означава јасно одступање од ширих погледа САД и Западне Европе о верским слободама. Док Русија наставља да примењује тешке мере против верских мањина, чвршћи стисак Мађарске у погледу верског изражавања сугерише све веће усклађивање са ауторитарном верском политиком, а не са плуралистичким моделом који подржавају Сједињене Државе.
Русија: Репресија под маском безбедности
Русија остаје кључни кршилац верских слобода и поново је означена као а Земља од посебне забринутости (ЦПЦ) од УСЦИРФ. Влада наставља да користи своје законе против екстремизма да сузбије верске мањине, несразмерно циљајући на Јеховине сведоке, независне муслимане, евангелистичке протестанте и друге групе.
Руска православна црква и даље има користи од државно фаворизовање, док се неправославне верске групе често третирају као безбедносне претње. Посебно се Јеховини сведоци суочавају са значајним прогоном, са десетине чланова затворени због оптужби за екстремизам упркос њиховој добро документованој посвећености ненасиљу. Такође Scientologists се прогоне.
На територијама Украјине под руском окупацијом појачана је верска репресија. Извештај истиче на мети припадника Украјинске православне цркве који одбијају да се ускладе са верском политиком Москве. Власти у овим регионима хапсе верске вође, одузимају црквену имовину и забрањују неправославна верска окупљања.
Поред тога, Русија је оптужена за умешаност антисемитска реторика и искривљавање холокауста, користећи историјски ревизионизам да оправда политичке наративе. Јеврејске заједнице у Русији суочавају се са све већим друштвеним непријатељством, са медији које подржава влада који појачавају антисемитске завере.
Шири европски контекст
Мађарска и Русија нису саме суочене са испитивањем. Извештај истиче све веће непријатељство према муслиманским заједницама широм Европе, наводећи француска ограничења хиџаба на Олимпијским играма у Паризу 2024. и антимуслиманска реторика у Великој Британији. Додатно, антисемитских напада порасле широм континента, са инцидентима пријављеним у Nemačkoj, Канада и Тунис.
Упркос овим забрињавајућим трендовима, извештај такође признаје позитивна кретања, као што су законодавни напори да се заштите верски објекти током оружаних сукоба и иницијативе за сузбијање транснационалне репресије усмерене на верске мањине.
Закључак: Позив на јаче заговарање
Извештај УСЦИРФ-а за 2025. служи као оштар подсетник да је верска слобода и даље угрожена глобално. Док ауторитарни режими попут Кине и Ирана настављају са гушењем верског изражавања, демократске нације као што су Мађарска и Русија такође спроводе политике које ограничавају верски плурализам.
Извештај позива америчку владу и међународна тела да повећати дипломатски притисак, спровести циљане санкције и подржати заговарање прогоњених верских група. Како верска репресија наставља да еволуира, борба за глобалну верску слободу остаје важнија него икад.
