"Догурани смо до наших граница“, рекао је Ајаки Ито, директор за хитне случајеве Агенције УН за избеглице, УНХЦР.
Једна мајка је толико очајнички желела да дође до безбедног да је прешла 100 метара широку реку Русизи која раздваја ДРЦ и Бурунди са своје троје мале деце и њиховим стварима, рекао је господин Ито новинарима у Женеви:
„Видела сам ову куглу од пластичне фолије – то је једна мајка и троје мале деце – ставила је своје ствари и замотала је пластичном фолијом, да плута…То је веома опасно путовање и речено ми је да је пуно крокодила и нилских коња.”
Преоптерећени ресурси
Од јануара, више од 71,000 људи је прешло у Бурунди, бежећи од сталног насиља у источном ДРЦ, показују подаци УНХЦР-а. Од тада, више од 12,300 је премештено у избегличку локацију Мусењи, док остали живе у заједницама домаћинима у пограничним областима.
Услови живота у Мусењију – пет сати вожње од границе ДРК – постају неодрживи.
На сајту данас живи 16,000 људи, иако је дизајнирано за 3,000, што повећава тензије. “Оброци хране су већ смањени на половину онога што би требало да буду“, објаснио је господин Ито, упозоравајући да ће и ови оброки понестати до краја јуна без додатних средстава.
Међутим, храна није једина брига, пошто су шатори за хитне случајеве постављени у равничарским пољопривредним подручјима сада поплављени током почетка кишне сезоне.
Тимови помоћи већ се припремају за пораст болести.
Људи који су побегли од насиља из ДР Конга у Бурунди користе пункт за воду у избегличком кампу у провинцији Цибитоке.
„Школе, клинике, основни санитарни системи или не постоје или су претрпани“, а агенција УН нема више прибора за достојанство, остављајући скоро 11,000 жена и девојчица приступ основним хигијенским потрепштинама, рекао је господин Ито.
Смањење финансирања кризе
Криза финансирања УНХЦР-а такође је „знатно смањила“ подршку тражењу породице, што отежава идентификацију, лоцирање и поновно спајање раздвојене деце са њиховим породицама.
Тренутно не постоје простори прилагођени деци или женама у којима се групе могу окупљати ради услуга и подршке вршњацима у кључним областима домаћина, додао је господин Ито.
Суочене са катастрофалним животним условима у Бурундију и текућим насилним сукобима у источном ДРЦ између побуњеника М23 које подржава Руанда и владиних снага, избеглице се често крећу напред-назад између две земље. „Скоро половина од прошлонедељних регистрованих 700 избеглица раније је регистрована у Бурундију“, рекао је званичник УН, истичући да су избеглице из Конга међу најугроженијим на свету.
Наводећи смањене ресурсе и оперативне изазове, агенција УН је инсистирала на томе да испорука помоћи за спасавање живота и услуга заштите остаје приоритет. Ово укључује додатну подршку усред повећања од 60 процената пријављених случајева сексуалног насиља, од којих већина укључује силовање у ДРЦ.
"Ово балансирање постаје све више немогуће, са тимовима на терену који воде комплетан одговор на хитне случајеве, реагујући на потребе постојећих избеглица у земљи и припремајући се за будуће доласке, а такође се суочавају са притиском да смање своје операције због недостатка средстава“, рекао је господин Ито.
