Корекција података о родном идентитету не може зависити од доказа о хируршкој операцији. Ово се наводи у пресуди Суда правде ЕУ у предмету Ц-247/23.
2014. године, ВП, држављанин Ирана, добио је статус избеглице у Мађарској, наводећи свој транс идентитет и предочавајући лекарске потврде које су израдили специјалисти психијатрије и гинекологије. Према тим потврдама, иако је дотична особа рођена као жена, његов родни идентитет је био мушки.
Након што му је признат статус избеглице, дотична особа је уписана као жена у регистар азиланата. ВП је 2022. године, на основу истих лекарских уверења, посебно тражио од тог органа да исправи назнаку његовог пола у том регистру и одобреног азила. Међутим, захтев особе је одбијен на основу тога што ВП није доказао да је био подвргнут операцији промене пола.
Особа се жалила на одбијање пред Градским судом у Будимпешти. У њему је наведено да мађарски закон не предвиђа процедуру за правно признавање транс идентитета.
Суд правде ЕУ је навео да, према члану 16 Опште уредбе о заштити података (ГДПР), а посебно према принципу тачности који је у њој постављен, субјект података има право да од контролора затражи исправку без непотребног одлагања нетачних личних података који се односе на њега. Тај пропис на тај начин даје конкретан израз основног права садржаног у Повељи о основним правима Европске уније (у даљем тексту „Повеља“), према којој свако има право на приступ подацима прикупљеним у вези са њим и право на њихово исправљање.
С тим у вези, Суд правде ЕУ је напоменуо да се тачност и потпуност тих података мора оцењивати у светлу сврхе за коју су прикупљени. ЦЈЕУ сматра да мађарски суд мора да провери тачност података о којима је реч у светлу сврхе за коју су прикупљени. Ако је прикупљање тих података намењено идентификацији субјекта података, чини се да се ти подаци односе на родни идентитет који је та особа доживела, а не на родни идентитет који му је додељен при рођењу.
У том контексту, ЦЈЕУ наводи да се држава чланица не може позивати на непостојање поступка за правно признавање трансидентитета у свом националном праву како би спречила остваривање права на исправку. Заиста, иако право ЕУ не утиче на надлежност држава чланица у области грађанског статуса и правног признавања њиховог родног идентитета, те државе морају поштовати законе ЕУ, укључујући ГДПР, читано у светлу Повеље.
Суд правде ЕУ закључио је да се ГДПР мора тумачити тако да захтева од националног органа надлежног за вођење јавног регистра да исправи личне податке који се односе на родни идентитет физичког лица када су ти подаци нетачни у смислу те уредбе. Друго, Суд је утврдио да се, у циљу остваривања права на исправку, од те особе може тражити да пружи релевантне и довољне доказе који би разумно могли бити потребни да се утврди нетачност тих података.
Међутим, држава чланица ни у ком случају не може условљавати остваривање права на исправку подношењем доказа о операцији промене пола. Такав захтев посебно утиче на суштину права на интегритет личности и права на поштовање приватног живота, како је наведено у члановима 3. односно 7. Повеље.
Штавише, такав захтев ни у ком случају није ни неопходан ни сразмеран да би се обезбедила поузданост и доследност јавног регистра као што је регистар одобрених азиланата, пошто лекарско уверење, укључујући прелиминарну психолошку дијагнозу, може представљати релевантан и довољан доказ у том погледу.
