Од Светог Дионисија Александријског
Из писма светог Дионисија († 264), епископа александријског, о временима гоњења и епидемији такозване кипарске куге. Болест која је погодила Римско царство у 3. веку, ушла је у историју под именом светог Кипријана Картагинског, који је описао њене симптоме. Од ове заразне болести у Риму је свакодневно умирало око пет хиљада људи. Свети Дионисије пише да у Александрији није остало становника старијих од четрдесет година. У овом суровом времену, Епископ александријски описује понашање хришћана и њихов однос према смрти: не лакомислено и самоуверено, већ подражавајући Христа – као горку чашу коју пију из љубави према страдалним ближњима.
„...После кратког времена ова болест је пала на нас; за њих (пагане) то је била најстрашнија од свих страшних ствари, најокрутнија од свих несрећа, и, како њихов писац каже, изванредан догађај који нико није могао очекивати. За нас није било тако; као што нас је у другим случајевима Господ тестирао и калио. Болест је заобишла, али нас више није заобишла.
Многа наша браћа, из обилне милостиње и братском љубављу покретани, не сажаљевајући се, подржавали су једни друге, без страха обилазили болесне, служили им без престанка, бринули се о њима Христа ради, умирали радосно са њима; били су испуњени туђим страдањем, заразили се ближњима и своје страдање својевољно преузели на себе. Многи су, бринући о болеснима и подржавајући друге, сами умрли, прихвативши смрт уместо њих...
Тако су преминули најбољи од наше браће: свештеници, ђакони, мирјани. Обасули су их похвалама, јер се таква смрт, могућа само због велике побожности и јаке вере, сматрала једнаком мучеништву.”
Извор: Јевсевије Кесаријски, „Историја Цркве“, књига 7
