Високи званичници УН-а упозорили су у среду да све стране укључене у сукоб систематски користе сексуално насиље као тактику рата против цивила.
Погоршање услова на истоку
Ескалација напада недржавних оружаних група у источном ДРЦ-у довела је до значајног пораста сексуалног насиља, углавном усмереног на жене и децу.
Побуњеници М23 које подржава Руанда преузели су контролу над кључним источним градовима као што су Гома и Букаву од владиних снага раније ове године, гурнувши ионако нестабилни регион богат минералима дубље у хаос након година нестабилности и сукоба између више оружаних фракција.
Мировне снаге УН су распоређене под мандатом од Савет безбедности да заштити цивиле и подржи испоруку хуманитарне помоћи.
„Суочени са овом безбедносном и хуманитарном кризом без преседана, ситуација за жене и децу наставља да се погоршава“, истакли су званичници УН.
Деца су све више изложена тешким кршењима људских права, укључујући регрутовање и отмицу од стране оружаних група, уз претњу сексуалним насиљем.
Локалне милиције су такође приморале младе девојке на ране бракове. Од фебруара, најмање девет девојака је наводно приморано на брак, према Канцеларији УН за координацију хуманитарних послова (ОЦХА).
Нема краја расељавању
ДРЦ се тренутно суочава са једном од најтежих светских криза расељења, са 7.8 милиона људи интерно расељених. Скоро 9,000 њих тренутно се налази у склоништу у 50 колективних центара у Северном Кивуу, преноси ОЦХА.
Непрекидно насиље, пљачке и ограничен приступ хуманитарној помоћи погоршали су услове живота. Напади на здравствене установе и озбиљна несташица медицинског материјала додатно оптерећују преживеле, посебно оне којима је потребан спасоносни третман ХИВ-а, који је све недоступнији.
Дуготрајни сукоб је такође натерао 1.1 милион Конга да побегне у суседне земље, а деца чине више од половине избегличке популације.
Некажњивост и недостатак подршке
Упркос размерама кризе, акти сексуалног насиља и даље су у великој мери недовољно пријављени због страха од стигме, претњи одмаздом и неадекватног приступа хуманитарним услугама. Преживјели се често суочавају с препрекама у приступу медицинском третману, подршци за ментално здравље и правној заштити.
Званичници УН позвали су на хитне мере одговорности и спровођење родно осетљивих одговора усмерених на децу.
Обнављање критичне хуманитарне помоћи и служби заштите је од суштинског значаја како би се помогло преживјелима да поврате своје здравље, достојанство и осјећај сигурности.
