„Без финансирања, тражиоци азила су остављени у неизвесности – без докумената, без подршке и све очајнији“, рекла је Рувендрини Меникдивела, помоћница високог комесара за заштиту.
Њени коментари уследили су након смањења буџета за операције агенције УН у земљи за 41 одсто, што је имало разорне последице.Ово није ствар луксуза; помоћ коју смањујемо је кључна и спасава животе“, инсистирала је.
Ова централноамеричка нација данас је домаћин више од 200,000 избеглица и тражилаца азила, што чини скоро четири процента њеног становништва.
Више од осам од сваких 10 је из Никарагве, бежећи од све дубљих политичких и друштвених превирања повезаних са озбиљним оптужбама за „системску репресију“, према независним стручњацима за људска права извештавање Савет за људска права.
Упркос економским ограничењима, Костарика је наставила да пружа сигурност и наду онима који беже од прогона, УНХЦР рекао.
Безбедни простори у опасности
На недавној званичној турнеји по Костарики, госпођа Меникдивела је описала сусрет са женама староседелачког народа Мискито које су побегле од родно заснованог насиља и успоставиле безбедна места, упркос језичким и културним баријерама. „Њихова храброст је понижавајућа“, рекла је. „Али Губитак услуга угрожава све што су покушали да обнове".
Агенција УН упозорила је да су правна подршка, услуге менталног здравља, образовање, обука за посао и иницијативе за заштиту деце већ смањене или обустављене.
Многи су били прилагођени рањивим женама и деци у удаљеним подручјима.
Немају право на посао, школу или здравствену заштиту
Због смањења броја долазака, капацитет за регистрацију нових долазака је опао за 77 процената. Али без документације, избеглице не могу легално да раде, похађају школу или користе здравствену заштиту. Са преко 222,000 заосталих захтева, обрада неких случајева сада може трајати и до седам година.
„Апел владе упућен мени је био једноставан“, рекла је госпођа Меникдивела. „'Помогните нам да помогнемо овим људима'.“
Костарика је дуго играла водећу улогу у регионалним и глобалним оквирима за заштиту избеглица. Али та солидарност је сада доведена до тачке пуцања, саопштила је агенција УН, у апелу за 40.4 милиона долара како би одржала своје пословање у земљи Рики до 2025. године.
„Ово је оштар подсетник да заштита мора бити поткрепљена ресурсима“, упозорила је госпођа Меникдивела. „Ако међународна заједница не предузме мере, последице ће бити озбиљне – не само за оне који су већ у Костарики – већ и за стабилност у ширем региону".
