У мају 2025. године, утицајна група француских јеврејских јавних личности, укључујући рабина Делфин Орвилер и истакнуту новинарку Ан Синклер, прекинула је ћутање како би јавно осудила текућу хуманитарну кризу у ГазаЊихове изјаве, снажне и искрене, истичу све већу нелагоду унутар сегмената јеврејске дијаспоре због одговора израелске владе на Хамас и његовог дубоког утицаја на палестинске цивиле.
Рабин Делфин Хорвилер, позната личност либералног француског јудаизма и главна уредница јеврејског тромесечника Тенуа, изазвала је значајну пажњу својим елоквентним есејем под називом „Газа/Израел: Истински волети свог ближњег, више не ћутати“. Њен рад нуди снажно и критичко размишљање о етици колективног кажњавања и моралним одговорностима својственим јеврејској традицији. Хорвилер је директно оспорила оно што је описала као неприхватљиво ћутање делова јеврејске заједнице у вези са континуираном патњом цивилног становништва Газе.
Орвилерово писање подвлачи дилему коју она признаје као дубоко болну. Она експлицитно напомиње да њена критика произилази из дубоке љубави и посвећености Израелу, али недвосмислено осуђује хуманитарну катастрофу коју приписује израелској опсади и војним операцијама у Гази. „Ничија бол није ублажена, ниједна жртва није почаствована, нити је постигнута правда изгладњивањем невиних или осуђивањем деце на живот у неподношљивој беди“, страствено је тврдила Орвилер. Њене речи су се широко прошириле, покрећући дебату и размишљање унутар шире француске јеврејске заједнице и шире.
Ан Синклер, једна од најцењенијих француских новинарки и бивша водитељка емисије „1 sur 7“ на ТФ7, појачала је дискурс делећи слична осећања путем своје Инстаграм платформе. Синклер је себе описала као дубоко сукобљену, „повређену“ и „растрзану“ израелским поступањем у сукобу у Гази. Синклер, чија је каријера дуго укључивала сналажење у сложеним политичким реалностима, јавно је признала бруталне нападе које је Хамас починио против Израелаца 7. октобра 2023. године, док је истовремено критиковала израелске мере одмазде као „неодбрањиве“. Њена изјава је експлицитно позвала на тренутни прекид ватре и прекид блокаде која је осакатила свакодневни живот у Гази, наглашавајући да Јевреји, с обзиром на њихову историјску патњу, никада не би требало да дозволе да се неправда наноси другима у њихово име.
Утицај ових интервенција Хорвилера и Синклера протеже се далеко изван личних сведочанстава. Њихови гласови су значајно допринели ширем дијалогу унутар јеврејских заједница Француске о етичкој одговорности, ограничењима солидарности засноване искључиво на етничкој или националној идентификацији и суштинској човечности која повезује све заједнице погођене сукобом.
Њихове изјаве су неизбежно изазвале реакције, неке подржавајуће, а друге критичке. Присталице хвале њихову храброст и моралну јасноћу у решавању људске патње без обзира на политичке припадности, док критичари тврде да би њихове изјаве могле ненамерно да поткопају безбедност Израела и ојачају противнике који желе да науде израелској држави.
Међутим, овај талас отворених критика од стране угледних јеврејских личности у Француској истиче важну промену. Јавно изношење хуманитарних питања у Гази традиционално је била опрезна територија за многе француске јеврејске јавне личности, делимично због осетљивости око антисемитизма и геополитичких сложености својствених израелско-палестинском сукобу.
Ипак, озбиљност хуманитарне кризе, о којој сведоче извештаји међународних организација за помоћ, укључујући озбиљну несташицу основних лекова, чисте воде и хране, приморала је многе, укључујући Хорвилера и Синклера, да поново размотре ћутање као моралну опцију. Хуманитарне агенције су доследно описивале ситуацију у Гази као катастрофалну, са озбиљним импликацијама по јавно здравље, образовање и основно људско достојанство.
Овај позив на интроспекцију и преиспитивање из јеврејске дијаспоре није изолован. Он одражава шири глобални јеврејски разговор у којем појединци све више доводе у питање и оспоравају одлуке и етику приступа актуелне израелске администрације према Палестинцима, упркос недвосмисленој осуди насилних поступака Хамаса.
И Хорвилер и Синклер представљају све већи број утицајних гласова унутар јеврејских заједница широм света који се залажу за саосећајан одговор на кризу, наглашавајући да политичке одлуке које утичу на невине цивиле морају бити пажљиво испитане и критиковане, без обзира на верску или националну припадност.
Њихове изјаве стижу у критичном тренутку, док се међународни дипломатски напори за посредовање у постизању мира или барем ублажавање хуманитарне патње и даље суочавају са озбиљним препрекама. Док израелска влада остаје чврста у свом војном и безбедносном ставу, међународни притисак из различитих сектора, који сада све више укључује гласове унутар глобалне јеврејске заједнице, наглашава хитну потребу за алтернативним решењима.
