Верује се да су стотине хиљада жртава трговине људима различитих националности приморане да врше преваре у центрима широм Камбоџе, Мјанмара, Лаоса, Филипина и Малезије.
"Ситуација је достигла ниво хуманитарне кризе и кризе људских права. рекао десничарски стручњаци Томоја Обоката, Шивон Мулали и Витит Мунтарбхорн. Они су нагласили да хиљаде ослобођених жртава остају заробљене у нехуманим условима на граници Мјанмара и Тајланда.
Подземне операције су често повезане са криминалним мрежама које регрутују жртве широм света, запошљавајући их у објектима углавном у Камбоџи, Мјанмару, Лаосу, Филипинима и Малезији.
Многе жртве су киднаповане и продате другим преварним операцијама, рекли су стручњаци за људска права познати као специјални известиоци, који извештавају за Савет за људска праваОни нису запослени у УН и раде независно.
Они су напоменули да радници нису ослобођени осим ако њихове породице не плате откупнину и да ако покушају да побегну, често бивају мучени или убијани без икакве казне, а у томе учествују и корумпирани владини званичници.
„Једном када постану жртве трговине људима, жртве су лишене слободе и подвргнуте мучењу, злостављању, тешком насиљу и злостављању, укључујући батине, струјне ударе, самицу и сексуално насиље“, рекли су специјални известиоци.
„Обратити пажњу на покретаче сајбер криминала“
Стручњаци за људска права додали су да је приступ храни и чистој води ограничен и да су услови живота често тесни и нехигијенски.
Стручњаци су позвали земље југоисточне Азије, као и земље порекла жртава трговине људима, да брже пруже помоћ и повећају напоре у заштити жртава и спречавању превара.
Ово би требало да укључује напоре који „иду даље од површних кампања за подизање јавне свести“ и који се баве покретачима присилног сајбер криминала – сиромаштвом, недостатком приступа разумним условима рада, образовању и здравственој заштити.
Друге препоруке владама укључивале су решавање недовољних опција за регуларну миграцију које људе гурају у наручје трговаца људима.
Томоиа Обоката, Специјални известилац за савремене облике ропства, укључујући његове узроке и последице; Шивон Мулали, Специјални известилац о трговини људимаи Витит Мунтарбхорн, Специјални известилац за стање људских права у Камбоџи, нису ни чланови особља УН нити их плаћа глобална организација.
Ширење преварних фарми након пандемије
Мрачно унутрашње деловање преварних фарми откривено је у... УН Невс истрага прошле године, која је открила да су се проширили након ЦОВИД-19 пандемија
„Југоисточна Азија је нулта тачка за глобалну индустрију превара“ рекао је Бенедикт Хофман из агенције УН за борбу против дрога и криминала, УНОДЦ.
„Транснационалне организоване криминалне групе које су базиране у овом региону осмишљавају ове операције и од њих остварују највећи профит“, рекао је господин Хофман, заменик регионалног представника за Југоисточну Азију и Пацифик, на преварантској фарми на Филипинима коју су власти затвориле у марту 2024. године.
Када УН Невс Када је добијен приступ комплексу, утврђено је да је у њему било смештено 700 радника који су „у основи били ограђени од спољног света“, објаснио је господин Хофман.
„Све њихове свакодневне потребе су задовољене. Постоје ресторани, спаваонице, бербернице, па чак и караоке бар. Дакле, људи заправо не морају да оду и могу овде остати месецима.“
Бекство је био готово немогућ задатак и дошло је са високом ценом.
„Неки су мучени и свакодневно су изложени незамисливом насиљу као казну зато што су желели да оду или зато што нису успели да испуне своју дневну квоту у смислу новца превареног од жртава“, инсистирао је званичник УНОДЦ-а.
„Постоје вишеструке врсте жртава, људи који су преварени широм света, али и људи који су овде жртве трговине људима, држе се против своје воље и који су изложени насиљу.“
