Последњих година, криминалне и терористичке групе су искористиле „сваку“ прилику коју им је пружила растућа нестабилност да се „учврсте, прошире и ескалирају“ рекао Гада Вали, у свом уводном обраћању Комисија за превенцију криминала и кривично правосуђе, у Бечу.
Изазови попут трговине људима и дрогом, шверца културних и комерцијалних добара и еколошких злочина налазе се на дневном реду четвородневне конференције која се фокусира на „еволуирајуће и новонастале“ облике организованог криминала.
Претње које се појављују
Свет се суочава са „фундаменталним изазовом за безбедност, просперитет и владавину права“, рекао је извршни директор, а веза између криминалних и терористичких група постаје све већа забринутост.
Иако нова технологија служи као покретач криминалних мрежа, правосудни системи широм света „гладују“ за ресурсима и условима који су им потребни да обезбеде једнак приступ правди.
Она је рекла да, с обзиром на развој криминалних претњи, „свакако није време за смањење глобалних улагања у превенцију криминала и кривично правосуђе, како политички тако и финансијски“, истичући важност мултилатералне сарадње.
Аустралијски правосудни систем у центру пажње због реформе малолетних преступника
У Аустралију, где су врхунски независни стручњаци за људска права изразили забринутост због предложених законских реформи које би могле повећати казне за децу.
У већини аустралијских држава, кривична одговорност почиње са 10 година, што омогућава малолетницима да буду затворени за широк спектар злочина, ако буду осуђени.
Већ се несразмерно велики број деце Абориџина и становника Торесовог мореуза и даље затвара у Аустралији, према речима стручњака за људска права Џил Едвардс и Алберта Барумеа.
Специјални известиоци – које именује и који подносе извештаје Савет за људска права – инсистирали су да су „многи нови или предложени“ закони широм земље неспојиви са права детета.
Репресија у Квинсленду
То укључује такозвану правну реформу „Злочин одраслих, време за одрасле“ у држави Квинсленд.
Ако се усвоји касније ове недеље, то би могло резултирати дужим затворским казнама за децу због десетина кривичних дела.
„Први циљ увек треба да буде спречавање деце да заврше у затвору“, рекли су стручњаци за људска права. Нагласили су претеран утицај закона из Квинсленда на децу староседелаца и ризик од стварања „будуће поткласе Аустралијанаца“.
Поглед из ваздуха на Мале, главни град Малдива.
Канцеларија УН за људска права упозорава да отпуштање судија Врховног суда на Малдивима изазива забринутост
Канцеларија УН за људска права упозорила је у понедељак да би смена двојице судија Врховног суда од стране власти Малдива могла да угрози независност правосуђа.
Јужноазијска острвска држава покренула је истраге против обојице судија у фебруару 2025. године.
Истовремено, парламент Малдива усвојио је закон којим се смањује број судија у Врховном суду са седам на пет.
Трећи судија Врховног суда такође је поднео оставку, док је четврти судија – председник Врховног суда – у међувремену отишао у пензију.
Истрага против судија покреће питања о томе како је спроведена, саопштила је канцеларија УН за људска права, ОХЦХР, наводи се у саопштењу.
Независност судства
„Подсећамо власти на њихову посвећеност одржавању и заштити независног правосуђа, у складу са Уставом Малдива и међународним обавезама у области људских права“, рекао је портпарол ОХЦР-а Џереми Лоренс.
„Контроле и равнотеже између различитих грана државне власти, укључујући снажно и независно правосуђе, играју виталну улогу у обезбеђивању верности владавини права од стране свих грана власти и ефикасне заштите људских права“, додао је господин Лоренс.
Раније је независна стручњакиња за људска права Маргарет Сатертвејт изразила забринутост због извештаја да адвокатима судија Врховног суда Малдива који су били под истрагом „није дата прилика да говоре на дисциплинским поступцима и да они нису били јавни“.
Госпођа Сатертвејт извештава Савет за људска права о независности судија и адвоката; она није члан особља УН.
Недеља заштите цивила ће се бавити „културом некажњивости“
Преко 50,000 цивила је убијено у Гази од октобра 2023. У Судану је та бројка око 18,000 у последње две године – а у Украјини је укупан број 12,000, од потпуне инвазије Русије.
Током Недеље заштите цивила, од 19. до 23. маја, ови смртни случајеви и расељавања који се могу спречити биће у фокусу док се Уједињене нације, њене државе чланице и придружене организације цивилног друштва окупљају како би разговарале о начинима спречавања будућих оружаних сукоба.
Осма годишња Недеља хуманитарне активности – коју координира Канцеларија за координацију хуманитарних послова (ОЦХА), Швајцарска, Центар за цивиле у сукобима и Међународни комитет Црвеног крста – фокусираће се на тему „Алати за даљу заштиту цивила“.
Међународне гаранције, национална кршења
Међународно хуманитарно право и право људских права утврђују јасне смернице које штите цивиле током оружаних сукоба.
Међутим, ОЦХА напоменути да све више постоји „култура некажњивости“ која окружује спровођење ових закона, при чему се шири непоштовање истих и њихова примена је све више политизована.
„Упркос јасним заштитним мерама према међународном хуманитарном и закону о људским правима, цивили и даље трпе највећи терет сукоба“, саопштила је OCHA, представљајући недељу која је пред нама.
Ово је посебно забрињавајуће с обзиром на то да је број смртних случајева цивила у порасту. У последњој деценији, свет је доживео пораст оружаних сукоба, што је пореметило оно што је раније био 20-годишњи пад.
Према проценама УН, између 2022. и 2023. године дошло је до повећања броја цивилних смртних случајева за 72 процента.
Током целе недеље, појединачне мисије земаља чланица такође организују разне неформалне консултације. Календар за недељу је ovde.
