Питање о блеђењу ЕУ из историје је правовремено упозорење. Брегзит је то потврдио.
Ситуација ЕУ и њених држава чланица је озбиљна – суочавају се са ратом и војним сукобима пред својим вратима, демографским падом, успореним економијама, растућим јавним дуговима, порастом насиља и нових идеологија, медиократијом и честом корупцијом унутар кључних институција. Све је то присутно истовремено уместо фокуса на опште добро за све. Уместо да обликују будућност и свет, сви радије говоре о потрошњи будућности. Прогресивизам је у порасту, али Европа не напредује.
Роберт Шуман је оставио једну од највећих политичких инспирација које можемо пронаћи у модерној историји. Шуман је био истински државник у служби своје нације и мирне Европе. Желео је Француску за Европу, а заузврат је добио Европу за Француску. Шуман је имао широку слику и дугорочну визију. Његова хришћанска вера и дубока духовност биле су извор његове неуморне службе правди и општем добру, неговале су његову практичну солидарност и политичке акције.
Хитно је применити Шуманово наслеђе како би се Европа вратила у центар људске историје, на позитиван и инспиративан начин, обликујући нашу будућност ка миру, безбедности и просперитету.
Достојанство
Никада раније Европа није толико нестајала из историје као 1945. године, након разорног Другог светског рата. Срећом, имали смо храбре, одважне и вредне Очеве Европе попут Шумана, Аденауера или Де Гасперија – који су одбили да сарађују са нехуманим идеологијама нацизма и комунизма, али су одбили и принцип освете. Они су преферирали међусобно помирење више пута завађених народа. Европски очеви оснивачи веровали су да је трајни и истински мир плод помирења и правде. За њих су људска слобода, одговорност и достојанство били нераздвојиви.
Правда се данас схвата као поштовање основних права појединаца и заједница. Али темељни принцип наших права је достојанство личности. Људско достојанство представља чињеницу из које произилазе наша права и дужности. Поштовање здравог достојанства свих је пут ка миру за све. Сви смо једнаки у достојанству, док смо сви различити у идентитету. Ово је суштински принцип јединства у различитости, мото ЕУ.
Роберт Шуман и његове колеге – Рене Касен, Жак Маритен, Шарл Малик, Елеонора Рузвелт, Џон Хампри, П. К. Чанг и други – започели су послератну обнову на темељним стубовима и заштити људског достојанства. У Паризу, под вођством Француске, у децембру 1948. године усвојена је Општа декларација о људским правима. Прва реченица гласи: „...признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице је темељ слободе, правде и мира у свету“Достојанство се у Декларацији помиње пет пута.
Али за Европу, Шуман је инсистирао (не без противљења) на стварању система људских права заснованог на наднационалној владавини права, а не на декларативнијем приступу УН. У мају 1949. у Лондону Шуман је потписао Статут Савета Европе. Овај корак, рекао је Шуман, „...створио темеље духовне и политичке сарадње, из које ће се родити европски дух, принцип огромне и трајне наднационалне уније.“
Дана 9. маја 1950. године усвојена је Шуманова декларација француске владе о стварању Европске заједнице за угаљ и челик (ЕЗУЧ), засноване на наднационалним принципима и отворене за све слободне земље. У новембру 1950. године у Риму је Шуман и 11 других националних лидера потписали Европску конвенцију о људским правима.
Корени уједињене Европе – то није прошлост – то је садашњост и будућност! Морамо се вратити својим коренима, оживети их, неговати духовни део нашег индивидуалног и колективног бића (као заједница и нација). У складу са европским оснивачима, требало би да схватимо троструки значај људског достојанства: као полазне тачке, трајног критеријума и несумњивог циља наших политика. Поштовање достојанства свакога свуда је пут ка помирењу, миру и стабилности.
Стога, Западна и Источна Европа треба да избегавају штетне и раздорне идеологије. Потребни су им активни лидери који виде широко и дугорочно. Више од повећаног наоружања и издатака за одбрану, Европи је потребно зрело државништво са мудрошћу, храброшћу и истрајношћу да ствара будућност, а не да је троши на рачун следећих генерација.
Европска унија
ЕЗУЧ, Евратом и ЕЕЗ које су довеле до садашње ЕУ представљају 75 година искуства, практичне солидарности и заједничког учења како живети, радити и ходати у миру.
Након француско-немачког помирења и проширења на шест оснивача, француски предлог о стварању Европске одбрамбене заједнице (EDC) потписале су четири државе 1954. године, али су га Французи нажалост одбили. Народна СкупштинаНакон тога, Европске заједнице су биле сведоци и мотивисале колапс војних диктатура у Грчкој, Шпанији, Португалу, историјски пад Берлинског зида, заједно са распадом Совјетског Савеза и комунизма у Европи. Након тога, прерасла је у Унију од 27 чланица са 10 земаља кандидата.
ЕУ је постала мека сила заснована на привлачности слободе, стабилности и просперитета.
Брегзит је ослабио европско јединство, а истовремено потврдио слободу чланица ЕУ да изађу, да оду. После пет година видимо нову конвергенцију између Лондона и Брисела. ЕУ се заправо кретала, расла и мењала у временима кризе (нафтне, уставне, финансијске, а сада и безбедносне кризе). Ово је у потпуности у складу са Шумановим планом који рачуна на постепеност интеграције као процеса. Што се тиче будућности, ЕУ је потребна онолико интеграције колико је потребно да би се постигли заједнички циљеви њених држава чланица и да би се гарантовала што већа слобода за њене грађане.
Четири циља су тренутно веома хитна:
- Прво је максимална подршка конкурентности Европе кроз технолошке и системске иновације. Иновација постаје императив. Европа мора да игра у Глобалној лиги шампиона нових технологија, високог образовања, примењених истраживања и иновација.
- Друго, на основу актуелних изазова, након 70 година од пропасти предлога о ЕДЦ-у који је изнела влада Француске у Плевену, поново је време за изградњу Европске одбрамбене уније, засноване на важећем Лисабонском уговору користећи клаузулу о побољшаној сарадњи за истомишљенике и спремне државе чланице.
- Треће, Унија мора одржавати конструктиван дијалог и развијати корисну економску и трговинску сарадњу са свим важним партнерима и организацијама, укључујући БРИКС.
- Четврто, неодлагано проширење ЕУ је неопходно, а не милост Запада према Истоку. Могу вас уверити да цена не-проширења је много већи од трошкова проширења. Унија са свим новим чланицама је ЕВРОПСКИЈА, потпунија. Први светски рат је почео у Сарајеву. Стога, трајни мир кроз проширење ЕУ мора се вратити у Сарајево, на Западни Балкан и у Источну Европу.
Сан Очева оснивача био је: Европа слободна и јединствена, целовита, од Атлантика до Урала као једна Заједница. Распад Совјетског царства био је сјајна прилика да се убрза рад на трајном миру у Европи. Запад је победио у Хладном рату, али није освојио мир. Прави мир међу народима је много више од одсуства војне конфронтације. То је наш тежак и племенит задатак данас.
ЕУ као активни део нове заједнице Запад-Исток
Након револуције у Кијеву у фебруару 2014. године, на истоку Украјине је почео грађански рат. Русија је анексирала Крим и почео је Други хладни рат. У одсуству истинских политичких и дипломатских напора, све се претворило у трагичан и потпуни рат након руске војне инвазије на украјинску територију у фебруару 2022. године. Уместо приближавања, сведоци смо поделе између Истока и Запада Европе.
Овај братоубилачки рат мора се што пре зауставити. Решење за трајни мир треба да буде креативно и конструктивно, засновано на достојанству народа са обе стране линије фронта. Не ради се о будућности појединачних политичких лидера. Они долазе и одлазе. Али нације остају. Пре 75 година трагичан рат је завршен. Људи су чезнули за миром и стабилношћу. Данас рат није завршен, убијање и разарање се настављају, људи на ратом разореним територијама пате и умиру. Они подједнако желе и заслужују мир.
Потенцијално решење је на дохват руке. Може се назвати Шуманов план бр. 2. Фондација Клементи га је разрађивала током последње две године, организујући дискретне дијалоге између личности из Европе, САД, Русије, Азије у Ватикану. Захвални смо Папској академији наука што је поделила свој простор и гостопримство како бисмо проучавали и примењивали наслеђе преподобног Шумана у нашим критичним временима.
Првобитна улога француско-немачког зближавања сада се предлаже за две велике војне и политичке силе у нашем цивилизацијском простору – Сједињене Америчке Државе и Руску Федерацију. Многи у свету су рат против Украјине идентификовали као посреднички рат између две нуклеарне суперсиле. Са изузетком два периода хладног рата, односи између две земље били су конструктивни и сараднички. Узгред, Русија је подржала независност САД. Јудео-хришћански корени са обе стране требало би да негују своју глобалну одговорност за мир и безбедност. Жеља за просперитетом је блиска и драга свим људима, на Истоку, Западу, Северу, Југу.
Фондација „Клементи В. Шуман Легат“ предлаже стварање заједничких тржишта за стратешке производе и ресурсе обе суперсиле. Наиме, енергетске ресурсе, укључујући инфраструктуру, сировине, природне материјале, информационе технологије и интелектуалну својину. Учешће мора остати отворено и бити понуђено свим земљама и групама земаља које прихвате такав изузетан споразум, пре свега из Европе, Северне Америке и Централне Азије.
Појавиће се нова Заједница која ће повезивати Аљаску са Камчатком преко Европе и Централне Азије, представљајући огроман, невиђен економски потенцијал. Ово би могло поставити темеље за Заједницу северне хемисфере или Заједницу Запад-Исток. Овај Велики договор између две суперсиле омогућиће брже и лакше проналажење прихватљивог компромиса и окончање рата у Украјини. И генерисаће ресурсе за динамичну обнову свих уништених територија и инфраструктуре. Прве реакције на овај предлог са Истока и Запада су охрабрујуће.
Трајни мир у Европи је могућ и хитан. И он не зависи од већег наоружања, већ од креативне и конструктивне политике и зрелог вођства релевантних земаља, укључујући Европску унију и њене државе чланице. Шуманов пример и наслеђе могу вратити Европу у центар људске историје, на позитиван и инспиративан начин, обликујући нашу заједничку будућност ка миру, заједничкој безбедности и просперитету. То је тежак, али остварив и исплатив задатак!
