О овој теми су говорили говорници током другог панела „Завршетак јединственог тржишта ЕУ и смањење административног оптерећења“ Зелене транзиције 5.0.
Европа се мора фокусирати на улагање у иновације и смањење прекомерне регулације и бирократије како би пословање било ефикасније, а ЕУ конкурентнија. Ово мишљење поделили су учесници другог панела петог издања Форума зелене транзиције, који је био на тему „Завршетак јединственог тржишта ЕУ и смањење административног оптерећења“.
Највећи трансформациони догађај у Централној и Источној Европи одржава се од 16. до 20. јуна у Софијском центру за догађаје. Организатори су Форум за зелену транзицију, Dir.bg и 3E-news.net.
Дискусија се фокусирала на идентификовање и елиминисање прекомерних бирократских сложености које ометају ефикасност пословања, регулаторну подршку иновацијама као кључу конкурентности, продуктивности, одрживости и бољег животног стандарда, прилагођавање регулаторних оквира ради олакшавања раста и конкурентности малих и средњих предузећа и значај берзи у Централној и Источној Европи. Панел је модерирао Костадин Сирлештов, руководилац одељења за енергетику и климатске промене у CMS-у, а у дискусији су учествовали следећи учесници: проф. Манју Моравенов, генерални директор Бугарске берзе; Александар Пеев, генерални директор за корпоративну и друштвену одговорност у KBC Group у Бугарској; Ана Пиетикаинен, руководилац одељења за регулаторну политику у OECD-у; Евгени Ангелов, председник Бугарског удружења приватног капитала и ризичног капитала; Јоана Константинопулу, потпредседница Удружења хеленских инвеститора; и Цветелина Кузманова, виши руководилац пројеката у Кембриџ институту за лидерство у одрживости.
На почетку дискусије, модератор је дао реч проф. Манјуу Моравенову, који је рекао да је идеја да тржишта капитала у Европи могу бити јединствена и независна утопијска.
„Финансијска индустрија и мала тржишта су неке од најрегулисанијих индустрија у Европи, и не само у Европи. Обим је веома важан. Тренутно имамо неколико регионалних берзи, неке од њих су прилично велике на европском нивоу. Такође имамо више од 10 веома малих берзи. Не постоје међусобне везе између њих. Идеја да тржишта капитала у Европи могу бити јединствена и независна је утопијска. Имамо различите економије, различите земље“, прокоментарисао је Моравенов.
Према његовим речима, свим компанијама је потребан капитал, али истовремено нису довољно велике и не могу да приступе великим берзама.
„Мале берзе пружају могућност за такав приступ, иначе је то тешко не само због недостатка повезаности, већ и због обима“, додао је Моравенов.
И нагласио је да треба да прилагоде свој начин рада како би могли да котирају мање компаније и да улажу у њихов развој.
Након њега, реч је узео Александар Пеев из KBC Group Bulgaria, који је поставио три кључна фокуса која могу помоћи предузећима да буду конкурентнија.
„Банкарске активности – подржавамо активност кроз финансирање. Такође имамо осигуравајућа друштва и управљање ризицима. И трећа активност – инвестиције у иновације и подршка предузећима у овом правцу“, објаснио је Пеев.
Према његовим речима, образовање је један од главних стубова када је у питању повећање знања друштва о одрживости којој тежимо.
„Да бисмо били бољи у веома конкурентном свету, подржавамо пословање“, нагласио је Пеев.
Реч је потом дата Евгенију Ангелову, који је рекао да никада није био оптимистичнији у погледу Европе него што је сада.
„Већ смо прошли кроз неколико криза. Сада је време да Европа делује заједно и постане много важнији играч на светској сцени. Морамо да намере претворимо у дела како би сви могли да ураде оно што је потребно“, рекао је Ангелов, али је нагласио да по његовом мишљењу нема довољно осећаја хитности за акцију.
„Велики изазов за Брисел је да промени начин на који функционише – да смањи бирократију, прекомерну регулацију и фрагментацију. Због тога је компанијама лакше да се прошире у САД, него у Европи. Инвестиције се не врше у Берлину, у Паризу, већ директно у САД. Важно је јасно рећи да је дерегулација неопходна. Ништа страшно се неће десити, али морамо да радимо ефикасније“, додао је Ангелов, истичући потребу за функционисањем јединственог тржишта.
Ангелов је такође прокоментарисао да би требало мобилисати и штедњу европских грађана, јер они не преферирају да им се уштеђевина улаже.
„По мом мишљењу, морамо размислити о радним механизмима за подршку овој инвестицији и за улазак ових институционалних инвеститора на тржиште“, рекао је Евгениј Ангелов.
Јоана Константинопулу је представила три различита начина за постизање резултата у погледу улагања у иновације и конкурентност. Први је ослобађање предузећа од терета бирократије.
„Мала предузећа су приморана да прате исте процедуре као и велика. Извештавање треба поједноставити. Превише је компликовано и прескупо“, објаснила је Константинопулу.
Други корак, према њеним речима, јесте стварање европске тачке за захтеве – дигитализоване платформе која би такође омогућила бољи приступ компанијама у иностранству.
Према речима Константинопулу, потребно је и креирати дигиталну платформу за инвестиције која би компанијама пружила све информације.
„Смањење терета не значи само смањење бирократије – систем мора бити транспарентнији и приступачнији свима којима је потребан“, категорична је Јоана Константинопулу.
Са своје стране, Цветелина Кузманова је рекла да се у Бриселу много говори о конкурентности, али „ако желимо да будемо такви, морамо бити самопоузданији“. Према њеним речима, бугарско тржиште ће имати користи од продубљивања банкарске уније у Европи.
„У Бугарској има довољно новца кроз различите фондове, али оно што нам недостаје, кроз језик Брисела, јесу одрживи пројекти, спремни за реализацију, за које ће банке одобравати кредите. Ако буде потражње за таквим пројектима, видећемо да ће за њих бити издвојено више средстава“, додала је Кузманова.
„Европа не би требало да се плаши регулативе – заправо, то је наша снага, за разлику од САД, Кине или Велике Британије. Ми смо далеко испред Европе када је реч о зеленим политикама и инвестицијама. Али не кажем да Европа нема проблема са регулацијом“, додала је Кузманова.
„Бугарска прати политике, а не их креира. И крајње је време да наше компаније, наш финансијски сектор, наши политичари искористе могућности придруживања еврозони – не толико са економске тачке гледишта, колико са регулаторне тачке гледишта. Постоје веома велике предности бити на првој линији фронта или у центру догађаја. Регулација се може боље примењивати, али се боље примењује када сви подједнако учествујемо, укључујући Источну Европу и посебно Бугарску. Покушајмо да будемо испред догађаја – да будемо први, а не последњи“, рекла је Кузманова.
Након ње, реч је дата Ани Пиетикаинен, која се придружила дискусији онлајн. Она је такође нагласила иновације и поједностављивање прописа.
„Постојећи регулаторни захтеви су превише оптерећујући, тако да они који креирају политике морају да се запитају шта није урађено како треба, да политике не морају стално да се поједностављују“, рекао је Пиетикаинен.
Према њеним речима, могуће је да алат више не испуњава постављене циљеве.
Према њеним речима, правила морају бити креирана без угрожавања иновација и да морају бити створене регулаторне институције будућности.
„Државе морају да побољшају своје законодавство, користе нове технологије, укључујући вештачку интелигенцију, што ће омогућити више иновација и већу приступачност“, напоменуо је Пиетикаинен.
________________________________________
Напомена: Форум за зелену транзицију 5.0 се етаблира као велика и важна платформа за дијалог између Европске комисије, националних влада, стручњака, компанија и медија. Са својим петим издањем, форум позиционира Бугарску као активни део разговора о будућности зелених политика у Централној и Источној Европи, па чак и као иницијатора ове дебате у региону.
Илустративна фотографија Олхе Рускикх: хттпс://ввв.пекелс.цом/пхото/цроп-воман-витх-дри-леаф-анд-плант-сеедлинг-7215472/
