Брисел, 11. јун 2025. — У значајном кораку ка јачању економске безбедности Европске уније, Комитет сталних представника (Корепер) подржао је преговарачку позицију Савета о ревизији уредбе ЕУ о скринингу страних директних инвестиција (СДИ). Ова одлука отвара пут за формалне преговоре са Европским парламентом ради финализације ажурираног законодавства.
Ревидирана уредба је део ширег скупа иницијатива које је покренула Европска комисија 24. јануара 2024. године, усмерених на јачање капацитета ЕУ да идентификује и ублажи ризике повезане са страним инвестицијама, уз очување отворене економије.
Михал Барановски, државни подсекретар у пољском Министарству економског развоја и технологије и задужен за трговину, нагласио је важност одржавања уравнотеженог приступа: „Стране инвестиције у ЕУ су главни извор раста и радних места. ЕУ има један од најотворенијих инвестиционих режима на свету и остаје једна од најатрактивнијих дестинација на глобалном нивоу. Међутим, у изузетним случајевима, такве инвестиције могу представљати ризик по безбедност или јавни ред. Овај нови закон ће обезбедити отворено инвестиционо окружење, заштитити унутрашње тржиште и ојачати нашу способност да реагујемо када се идентификују ризици по безбедност.“
Побољшана провера и хармонизација
Предложена ревизија има за циљ побољшање ефикасности и ефективности тренутног система скрининга страних директних инвестиција, који је први пут успостављен 2019. године. Кључни циљ реформе је хармонизација националних механизама скрининга у свим државама чланицама ЕУ како би се смањила правна фрагментација и побољшала предвидљивост за инвеститоре.
По новим правилима:
- Све државе чланице би биле обавезне да одржавају функционалан механизам за скрининг страних директних инвестиција.
- Био би дефинисан минимални секторски обухват, што би захтевало од свих држава чланица да проверавају инвестиције у одређеним осетљивим секторима.
- Оквир за скрининг би се проширио на одређене инвестиције унутар ЕУ где је крајњи инвеститор ван блока – затварајући потенцијалне рупе које би могле омогућити заобилажење националних контрола.
Оправдане и сразмерне мере
Сва ограничења наметнута као резултат процеса провере – као што су мере ублажавања, забране или поништавање трансакција – морала би бити оправдана разлозима јавне политике или јавне безбедности, укључујући претње по основне друштвене интересе. Ово осигурава да свака интервенција остане сразмерна и транспарентна.
Кључни доприноси Савета
Савет је углавном подржао првобитни предлог Комисије, али је увео неколико побољшања. Најзначајније је да је сузио обим обавезне провере како би се првенствено фокусирао на инвестиције које укључују војну робу и робу двоструке намене – оне које се могу користити и у цивилне и у војне сврхе. Овај циљани приступ има за циљ да се позабави стварним безбедносним проблемима без претераног оптерећења велике већине неосетљивих инвестиција.
Поред тога, Савет је поједноставио механизам координације на нивоу ЕУ како би га учинио ефикаснијим и појаснио да коначне одлуке о провери инвестиција остају у надлежности појединачних држава чланица.
Почетак тријалогских преговора
Након што је осигурана подршка Корепера, следећа фаза укључује међуинституционалне преговоре – познате као тријалози – између представника Савета, Европског парламента и Европске комисије. Циљ ових дискусија је што бржи постизање политичког договора о коначном тексту ревидиране уредбе.
Исход овог законодавног процеса имаће далекосежне импликације на начин на који ЕУ управља стратешким страним инвестицијама, посебно усред растућих глобалних тензија и све веће контроле токова капитала из трећих земаља.
Док ЕУ наставља да хода по танкој линији између отворености и безбедности, ова реформа представља одлучан корак ка јединственијем, робуснијем и бржем оквиру за проверу инвестиција.
Представници држава чланица (Корепер) подржали су преговарачку позицију Савета о ревизији скрининга страних директних инвестиција.
