„Како се суочавамо са обновљеном ескалацијом на терену и кризом на другим местима, кључно је да се пажња усмери на хитну потребу за миром у Украјини“, рекао је помоћник генералног секретара УН Мирослав Јенча – један од два висока званичника који су брифинговали амбасадоре.
У три недеље од последњег састанка Савета о Украјини, Русија је изводила неуморне нападе великих размера на градове и места, што је резултирало значајним порастом броја цивилних жртава.
Смртоносни напад у Кијеву
Комбиновани напад дронова и ракета на главни град Кијев Ноћ између 16. и 17. јуна била је једна од најсмртоноснијих тамо у последњих годину дана.Најмање 28 цивила је погинуло, а више од 130 повређено. Многи други се и даље воде као нестали испод рушевина 35 станова уништених те ноћи.
Напади су се, како се наводи, догодили исте ноћи у Одеси, Запорожју, Чернигову, Житомиру, Кировограду, Николајеву и Кијеву, при чему су два цивила наводно погинула, а десетине повређено у Одеси.
„Овај ниво смрти и разарања ризикује да угаси наду за тренутни прекид ватре и прети да поткопа изгледе за трајни мир“, рекао је он.
„Драматично повећање“ броја жртава
Подаци из канцеларије УН за људска права, ОХЦХР, открива да је најмање 13,438 цивила, укључујући 713 деце, убијено откако је Русија покренула потпуну инвазију на Украјину у фебруару 2022. године. Још 33,270 цивила је повређено, укључујући преко 2,000 деце.
Број цивилних жртава само у првих пет месеци ове године износио је укупно 5,144 – скоро 50 одсто више него у истом периоду 2024. године. Од овог броја, 859 је погинуло, а 4,285 је повређено.
„Овај драматичан пораст је резултат интензивиране употребе оружја дугог домета, како ракета тако и муниције за задржавање, против градова широм Украјине“, рекао је господин Јенча.
Украјинске власти извештавају да су између 1. и 17. јуна руске снаге лансирале најмање 3,340 дронова дугог домета, укључујући муницију за лансирање и дронове-мамце, и 135 ракета на земљу. Ово се може упоредити са 544 муниције дугог домета лансиране током целог јуна 2024. године.
Пријављени напади у Русији
Ескалација насиља се такође и даље пријављује у руским регионима који се граниче са Украјином, мада на далеко нижем нивоу.
У Курској области, једна жена је преминула у болници дан након што је повређена у нападу украјинског дрона, док је један мушкарац погинуо, а петоро других је повређено у нападу на рекреативни центар. УН нису биле у могућности да потврде ове извештаје.
„Дозволите ми да још једном недвосмислено изјавим – напади на цивиле и цивилну инфраструктуру су строго забрањени међународним хуманитарним правом, где год да се догоде“, рекао је господин Јенча, понављајући осуду УН.
Дипломатски развој је добродошао
У међувремену, „дошло је до важних дипломатских догађаја на изазовном путу ка трајном миру у Украјини“.
Украјинска и руска делегација одржале су свој други састанак лицем у лице у Истанбулу 2. јуна. Наводно су размениле писане меморандуме у којима су изложене њихове визије за прекид ватре и параметри за будуће мировно решење.
Стране су такође постигле споразум о великој размени ратних заробљеника, посмртних остатака и цивилних притвореника. Размене су спроведене од тада, а последња рунда одржана је раније у петак. Смртни остаци 6,057 украјинских и 78 руских војника такође су враћени до 16. јуна.
„Поздрављамо наставак свих значајних дипломатских напора, укључујући и недавне разговоре у Истанбулу. Позивамо стране да постигну опипљив напредак ка прекиду ватре и трајном решењу кроз наставак разговора“, рекао је господин Јенча.
Суочен са ескалацијом, позвао је на удвостручавање напора „како би се осигурало да крхки дипломатски процес не само да буде одржив, већ и да постане неповратан“.
Цивили сносе највећи терет
У међувремену, цивили и даље трпе тешке последице рата, рекао Едем Восорну, директор операција у Канцеларији УН за координацију хуманитарних послова (ОЦХА).
„Како рат траје, милиони живота су свакодневно погођени. Основне услуге су поремећене, а рањивости се продубљују за скоро 13 милиона људи којима је потребна помоћ“, рекла је она.
Око 3.7 милиона људи је расељено унутар Украјине, укључујући 60,000 новорасељених из региона на првој линији фронта само од јануара. Скоро шест милиона грађана су сада избеглице, углавном у Европи.
Усред интензивирања непријатељстава, Влада наставља да наређује обавезну евакуацију породица са децом из села на првој линији фронта, рекла је она. Међутим, за неке људе на тим локацијама „напади су толико чести да саме евакуације постају ризична перспектива“.
Хуманитарци у опасности
Госпођа Восорну је напоменула да се хуманитарци такође суочавају са све већим претњама. Ове године, два хуманитарна радника су погинула, а 24 је повређено док су пружали помоћ, а забележено је око 68 инцидената насиља који су погођени особље, средства и објекти за помоћ.
Она је рекла да „упркос оперативном окружењу оптерећеном вишеструким ризицима и изазовима“, хуманитарци остају посвећени и ангажовани, а њихове операције се настављају. Између јануара и маја, допремили су до око 3.4 милиона људи са помоћи која спасава животе, укључујући храну, воду, лекове, здравствене услуге и подршку за живот.
Хуманитарци траже 2.6 милијарди долара за Украјину ове године, а 816 милиона долара је обезбеђено, рекла је она, наглашавајући важност „благовремене финансијске подршке“.
Завршити рат
Госпођа Восорну је закључила своје излагање понављајући раније позиве Савету да предузме хитне, колективне акције у три области, укључујући заштиту цивила и обезбеђивање безбедног хуманитарног приступа свима којима је потребна.
Амбасадори су такође позвани да обезбеде одрживу финансијску подршку, јер „опадајући трендови финансирања“ угрожавају напоре за пружање помоћи.
Њен последњи захтев био је апел да се „оконча овај рат, а до тада, да се осигура да хуманитарна питања буду централни део разговора о паузи у борби или дугорочнијем споразуму“.
