Говорећи током редовног брифинга за новинаре у петак у Женеви за хуманитарне агенције, она је упозорила да, како богатије земље значајно смањују расходе, међународна помоћ и национални здравствени системи се суочавају са озбиљним поремећајима.
Др Халкиду је истакао недавне одлуке Сједињених Држава, неколико европских влада и организација ЕУ да замрзну или смање здравствену помоћ.
КО Прогнозе показују да су светска улагања у здравство Вероватно ће пасти до 40% ове године, што је пад од 10 милијарди долара, у односу на нешто више од 25 милијарди долара у 2023. години.Процењених 15 милијарди долара потрошених на здравствену помоћ довело би до бројке на најнижем нивоу у последњој деценији.
Утицаји у земљама у развоју
Овај недостатак средстава ствара ванредну ситуацију за финансирање здравства у многим земљама у развоју – посебно у подсахарској Африци – које зависе од спољне помоћи за финансирање својих здравствених система.
У многим земљама, здравствени програми које финансирају Сједињене Државе били су главни извор спољне помоћи, Са чак 30% тренутних здравствених трошкова у земљама попут Малавија и око 25% у Мозамбику и Зимбабвеу.
Од 2006. године, спољна помоћ по глави становника у земљама са ниским приходима систематски је премашивала унутрашње трошкове здравства.
Многе подсахарске земље суочавају се са растућим оптерећењима – неки људи троше двоструко више на сервисирање дуга него на здравство – како би прерасподелили ресурсе.
Последице су озбиљне: др Халкиду се позвао на истраживање које показује да земље данас пријављују поремећаје здравствених услуга „какви нису виђени од врхунца ЦОВИД 19'.
rešenja
Да би се сузбила ова криза, која подстиче земље да смање зависност од помоћи, да повећају приходе кроз побољшање опорезивања, укључујући здравствене порезе попут дувана и алкохола – и да сарађују са мултилатералним банкама како би се гарантовале кредити са ниским каматама за профитабилне инвестиције у здравство.
Ко такође планира да присуствује следећем Међународна конференција О финансирању развоја у Севиљи, где би светски лидери требало да се позабаве кризом финансирања здравства и, надамо се, да преузму нове обавезе.
Оригинално објављено у Алмоуватин.цом
