Преко 60% запослених људи доживљава симптоме емоционалног сагоревања, а СЗО већ препознаје сагоревање као професионални феномен. О овој теми је у емисији „Друштвена мрежа“ на NOVA NEWS-у коментарисао психолог Никола Јорданов. „Многи људи су у сагоревању, а да тога нису ни свесни“, рекао је психолог. Према његовим речима, стање је готово увек резултат продуженог стреса, најчешће повезаног са радним окружењем, али и са породичним и друштвеним факторима.
„Кратка пауза може привремено да ублажи напетост, али не решава проблем. Главна одговорност је на окружењу – институцији и директном руководиоцу“, нагласио је специјалиста. Разлика између обичног умора и прегоревања је у трајању и немогућности опоравка. Ако особа спава 8-9 сати, али се буди исцрпљена, без енергије и мотивације, то је јасан сигнал емоционалног прегоревања. „Ако се будите уморни две или три недеље упркос томе што сте довољно спавали, то је готово сигуран знак прегоревања“, додао је Јорданов. „Људи у прегоревању делују стално исцрпљено, тешко им је да доносе одлуке и често реагују раздражљиво. Не обављају добро своје задатке, што доводи до акумулације додатног стреса“, објаснио је психолог.
Мноштво бесмислених административних обавеза је фактор који најчешће доводи до прегоревања наставника. Око 47% га је ставило на прво место. Затим следи прекомерно оптерећење послом – 42%, ниска мотивација ученика – 41%, недостатак разумевања и интересовања родитеља – 37%. Подаци су из теста за ниво прегоревања који је попунило 6,085 наставника у Stress Portal-у – електронској платформи за дијагнозу и превенцију ризика.
Крајем 2025. године резултати су објављени на форуму на Универзитету у Пловдиву „Паисије Хилендарски“ уз учешће представника Министарства просвете, науке и образовања, образовних институција, универзитетске заједнице, синдиката наставника и организација послодаваца. Портал за стрес за наставнике креиран је у оквиру Националног програма „Превенција и рехабилитација педагошких стручњака“ Министарства просвете. Платформа нуди први систематски приступ смањењу стреса и изградњи менталне отпорности код наставника. Портал функционише као комбинација сертификованих алата за проучавање стања повезаних са стресом. Помоћу њих, наставници могу да мере у којој мери су погођени прегоревањем, добију индивидуално вођство за суочавање и прате свој напредак. До сада су сумирани подаци за 2024. годину, а у припреми је и анализа за 2025. годину, прецизирао је проф. Јуриј Јанакијев, који је на челу Катедре за „Педагогију и психологију“ на Универзитету „Паисије Хилендарски“. Истраживач је такође руководилац националног програма, у оквиру којег је креиран електронски портал за превенцију стреса, синдрома прегоревања и развој отпорности.
„Нивои професионалног стреса нису само у еснафу наставника. Време брзих промена доводи до теже адаптације. Наша генерација живи у условима технолошке револуције. Да би наставници били прихваћени, да би одржали свој ауторитет и да би испунили очекивања деце, потребно је да уложе много труда и енергије у адаптацију“, рекао је проф. Јанакијев. Нагласио је да проблем није само професионални, већ и друштвени. Наставницима је потребно вођство, али и менторство, дељење. У оквиру програма обучено је око 60 школских психолога. На веб-сајту МПС-а биће и референтна листа психолога – специјалиста који ће консултовати наставнике лично и онлајн, и обучавати тимове у временима кризе. Међутим, главни приоритет остаје превенција ових стања пре него што се претворе у пасивно или агресивно понашање, нагласио је проф. Јанакијев. У ту сврху, портал се стално обогаћује информативним материјалима. Др Јулијан Петров: Када прегорелост пређе 70%, долази равнодушност Држава мора да створи компензационе механизме, али свако мора и себи да помогне, рекао је лидер Синдиката просвете Национални лидер Синдиката просвете, др Јулијан Петров, подсетио је да је на иницијативу Бугарског синдиката просветних радника и синдиката просветних радника, уз финансирање Министарства просвете, пре неколико година спроведена прва студија о прегорелости у еснафу просветних радника. Утврђено је да је 60% бугарских просветних радника погођено професионалним прегорелошћу. Ово увелико превазилази европске норме. „Тада је порука била да држава треба да брине о лекарима и просветним радницима“, рекао је др Петров. Оно што је данас ново јесте да треба да генерише компензационе механизме, што је уобичајена пракса у Европи – просветни радник треба да буде растерећен потребним активностима, могућностима за спортске и културне догађаје. Али држава или нема могућност или томе не даје приоритет. А данас кажемо да сваки просветни радник треба да брине и о себи. Портал о стресу је прилика да свако ко има свој МЕС налог попуни анкету и уради самодијагностику. Након тога, нуде им се различите опције како да себи олакшају.“ Др Петров је додао да су лекари и наставници највише погођени синдромом прегоревања, али лекарски еснаф има виши ниво суочавања – отпорност. „Наставницима треба помоћи, не зато што су последице прегоревања лоше и за професију и за појединца. Ако наставник има преко 70% прегоревања, постаје равнодушан и није толико добар. На личном нивоу, пати од менталног стреса, подложан је болестима и није користан себи“, описао је др Петров.
На националном нивоу, држава би могла да креира сопствене алате или да користи европско искуство. У неким земљама постоји пракса – за 3, 5 или 7 година, наставници имају право на једногодишњу паузу за опоравак и квалификацију. Постоје различити формати финансирања, али у свим случајевима, током овог периода, не ради се са ученицима.
То их чини отпорнијим да раде до 65. године, што је старосна граница за пензионисање наставника у Бугарској, као и свих оних са радном категоријом III. Као компензациони механизам, наставници у нашој земљи могу да се пензионишу 3 године раније. Не без наше помоћи, креиран је Национални програм за превенцију и рехабилитацију и наставницима се надокнађује део средстава када користе рехабилитационе центре у Бугарској, додао је др Петров.
