Брисел осигурава смањење царина, али задржава заштитне мере за европске произвођаче
Савет Европске уније дао је у четвртак, 25. јуна 2026. године, коначно одобрење за две уредбе којима се спроводе царинске обавезе из прошлогодишње трговинске изјаве ЕУ и САД, чиме је затворен законски досије осмишљен да донесе већу предвидљивост трансатлантској трговини, уз очување алата за заштиту европске индустрије ако трговински токови постану реметилачки.
Одлука значи да ће ЕУ наставити са смањењем царина обећаним у Заједничкој изјави ЕУ и САД од 21. августа 2025. године. Према Коначно обавештење о одобрењу Савета, пакет обухвата две уредбе: главну уредбу којом се укидају преостале царине ЕУ на америчку индустријску робу и одобрава преференцијални приступ за одабране америчке морске плодове и неосетљиве пољопривредне производе, и посебну уредбу којом се продужава царинско ослобађање за увоз јастога.
Овај потез је важан јер трговина између ЕУ и САД остаје највећи билатерални економски однос на свету. За европска предузећа, споразум има за циљ да смањи неизвесност након година у којима су царине, индустријске субвенције, дигитални спорови и геополитички шокови више пута затезали односе између Брисела и Вашингтона.
Предвидљивост са условима
Званичници ЕУ су представили досије као меру стабилности, а не као бланко чек. Коначно одобрење долази након мајског споразума између преговарача Парламента и Савета којим су додате заштитне мере првобитном предлогу Комисије, укључујући праћење трговинских токова, овлашћења за суспензију и временска ограничења.
Те заштитне мере су политички важне. Ослобађање од царина може смањити трошкове и подржати трговину, али такође може изложити европске произвођаче оштријој конкуренцији ако увоз брзо порасте у осетљивим секторима. Договорени механизам омогућава ЕУ да испита да ли повећани увоз из САД узрокује или прети озбиљном штетом домаћим произвођачима и, тамо где докази то подржавају, да суспендује неке или све преференције.
Законодавни досије Европског парламента о праћењу спровођење оквирног споразума између ЕУ и САД из 2025. године показује како је мера прешла из политичке обавезе у обавезујући закон. Тај процес је сам по себи значајан: Брисел сигнализира да трговинска дипломатија са Сједињеним Државама мора бити утемељена у применљивим правилима, а не у неформалним споразумима.
Споразум обликован стратешком анксиозношћу
Споразум долази у тренутку када Европа покушава да смањи економску изложеност, а да се притом не затвори од глобалних тржишта. Трговинска политика ЕУ је све више обликована истим питањем у различитим односима: како одржати тржишта отвореним, а истовремено избећи стратешку зависност, нелојалну конкуренцију и изненадне шокове у понуди.
Та дебата је била посебно видљива у европском приступу Кини. Ранији извештаји од стране The European Times како Брисел претвара трговински притисак у нове политичке алате показао је да се блок креће од упозорења о зависности ка активнијој економској одбрани. Пакет царина ЕУ-САД одражава другу страну те агенде: јачање кључног партнерства уз изградњу путева за бекство ако се обавезе не поштују.
За европске произвођаче, пољопривреднике и раднике, практични ефекти ће зависити од примене. Ниже царине могу помоћи увозницима, извозницима и ланцима снабдевања, али праћење ће морати бити веродостојно, брзо и транспарентно ако се жели да заштитне мере увере секторе који се плаше новог притиска америчке конкуренције.
Трансатлантско поверење, и даље условно
Коначно одобрење такође носи дипломатску тежину. ЕУ се представља као поуздан трговински партнер који испуњава преговарачке обавезе. Истовремено, укључивање клаузула о суспензији показује да је поверење условно, посебно у односу на који је више пута утицала домаћа политика САД и царинске претње.
За Брисел, изазов је да покаже да предвидљивост не значи пасивност. Споразум може олакшати један део трансатлантских трговинских односа, али неће решити шире спорове око индустријске политике, зелених субвенција, дигиталне регулације, јавних набавки или стратешке конкуренције.
Нови прописи стога означавају корак напред, а не ресетовање. Они дају предузећима јаснија правила, а владама оквир за сарадњу, док ЕУ остављају правне алате ако се равнотежа помери против европских интереса. У тренутној трговинској клими, та комбинација отворености и опреза може бити најближе што Брисел може да приђе стабилности.
