Савет је отворио процедуру за прекомерни дефицит док се Софија суочава са роком у октобру да покаже како ће вратити јавне финансије у оквире ограничења ЕУ
Бугарска је стављена под процедуру ЕУ за прекомерни дефицит, чиме се пооштрава контрола јавних финансија у првој години коришћења евра. Савет ЕУ каже да Софија мора да представи корективне мере до 15. октобра 2026. и да следи пут којим се дефицит враћа испод прага блока од 3% до 2029. године.
Одлука Савета, усвојен 10. јула, наводи пројектовани државни дефицит Бугарске од 4.1% БДП-а у 2026. години, при чему се очекује да ће дефицит остати изнад 3% у 2027. години. Савет је такође саопштио да коришћење националне клаузуле о изузећу од стране Бугарске за одбрамбене трошкове не објашњава у потпуности кршење.
Нова чланица евра под лупом
Одлука је донета само неколико месеци након што се Бугарска придружила еврозони 1. јануара 2026. године. The European Times раније је објављено да је ЕУ дала Бугарској коначно зелено светло за усвојити евро, корак представљен у то време као начин за смањење трошкова размене, побољшање транспарентности цена и продубљивање интеграције са јединственом валутном зоном.
Софија се сада суочава са другом страном чланства у еврозони: строжим фискалним надзором. Поступак прекомерног дефицита је осмишљен да гурне државе чланице назад ка одрживим буџетима када дефицити пређу референтне вредности Уговора. Савет каже да би Бугарска требало да задржи кумулативни нето раст расхода у границама од 4.2% у 2026. години, 7.7% у 2027. години, 11.4% у 2028. години и 15% у 2029. години.
Зашто је поступак важан
Овај случај није само техничка буџетска вежба. За домаћинства, облик бугарског плана корекције може утицати на јавне инвестиције, социјалну подршку, плате, опорезивање и темпо реформи. За инвеститоре и партнере из ЕУ, то ће се тумачити као рани сигнал о томе како најновија чланица еврозоне управља фискалним кредибилитетом под притиском.
ЕУ оквир прекомерног дефицита дозвољава Савету да издаје препоруке и рокове. Ако земља еврозоне не предузме ефикасне мере, могу уследити санкције, укључујући поновљене новчане казне. Такве мере нису аутоматске у овој фази, али поступак ставља Бугарску под појачану контролу.
Бугарске власти сада имају узак прозор да покажу како ће смањити дефицит без поткопавања социјалне праведности или економског поверења. Политички изазов је јасан: фискална поправка мора бити кредибилна у Бриселу, али и подношљива за грађане који се још увек прилагођавају практичним и психолошким ефектима промене валуте.
Потез Савета долази и у тренутку када министри финансија ЕУ позивају владе широм блока да уравнотеже конкурентност, енергетску безбедност, потребе за одбраном и социјалну заштиту, не дозвољавајући јавним финансијама да лутају. Случај Бугарске показује колико брзо та шира европска дебата може постати национални рок.
