Они који ме читају знају да нисам благ према Нетањахуовој влади и да браним идеју две државе (Израел и Палестина) на Блиском истоку. Нисам чекао израелски одговор на терористичке нападе Хамаса да бих то учинио. Међутим, пред актуелним таласом протеста и критика, не могу а да се не запитам: где су били сви ти демонстранти и политичари пре овог последњег рата? Зашто их никада нисмо чули да говоре о две државе? Зашто никада нису отишли у Газу или Рамалу? Одговор је једноставан: није их било брига за Палестинце.
Јерменија, која је одувек имала веома добре односе са Техераном, није изненађујуће гласала за резолуцију УН од 27. октобра 2023. Резолуцију која позива на хитан прекид ватре у Гази, у којој се чак ни не помиње терористичка група Хамас.
Газа је постала „гробље“ за децу са хиљадама убијених под израелским бомбардовањем, док се више од милион суочава са великом несташицом основних потрепштина
Око 1.1 милион људи мора да напусти северну Газу по истом налогу који важи за све особље УН и оне који су смештени у здравственим центрима и клиникама, школама УН.