Недавне промене у имиграционој политици данске владе довеле су до широко распрострањеног незадовољства међу имигрантима, посебно муслиманима
(Фото кредити: Аутор РхиноМинд – Сопствени рад, ЦЦ БИ-СА 4.0)
Монотонију отворених простора и бетонских конструкција на Едвин Рахрс Веј, путу оивиченом индустријским парковима и 'гетима', између осталог, разбија шарена фасада Базар Вест-а, трговачког подручја у Архусу. Овде се може наћи све незападњачко — од индијских зачина до хиџаба.
Базар Вест је развила данска грађевинска компанија Олав де Линде на преко 11,000 квадратних метара 1996. године, а продавнице су изнајмљене углавном имигрантима са Блиског истока. Идеја је била да се интегришу у данско друштво кроз могућности запошљавања.
Ако Базар представља оно што Данска може да понуди просечном имигранту, животи људи који раде у њему представљају пример растуће борбе типичног имигранта у земљи.
У последњих пет година, данска влада је увела низ мера које су отежале живот имигрантима у Данској. Неки од њих укључују укидање боравишних дозвола избеглицама, отварање центара за депортацију, доношење посебних закона за људе који бораве у имигрантским средиштима или „гетима“, и укидање курсева енглеског језика у оквиру универзитетског образовања.
Данска је забележила велики прилив имиграната, посебно из Турске, 60-их и 70-их година, ери када је прихватила имигранте да се придруже својој слабој радној снази. Данас се, међутим, имигранти, посебно муслимани, осећају дискриминисаним, непожељним и принуђеним да усвоје данску културу по цену сопствене.
Хасан, који ради у продавници у Базар Весту, напунио је 33 године прошлог месеца. Већ дуже време тражи да се ожени женом из своје домовине, Турске.
„Ако се оженим женом из Турске, било би тешко добити боравишну дозволу за њу. Закони су строги и још строжи за муслимане. Можда останем самац,“, каже Хасан. Према закону, данска влада задржава право да се увуче у историју личних односа једног пара, ако посумња да се иза намере брака крије лоша игра.
Ахмад, који води електронску продавницу у Базару, рођен је и одрастао у Европи након што је његов отац емигрирао из Либана 60-их година. Недавно је напустио чланство владајуће Социјалдемократске партије (СДП), јер се осећао „профилисаним и отуђеним“. “Они (Данци) нас заиста не воле,“, каже Ахмад.
На око 1.5 км од Базар Вест-а налази се Гелеруп, дом стотина људи из неких од ратом разорених и економски напетих региона у свијету.
Геллеруп је једна од најсиромашнијих области Данске, званично један од њених највећих „гета“, термин који данска влада примењује на подручја са високом популацијом незападних имиграната, стопом криминала, незапосленошћу и нижим образовањем, између осталог.
Више од 90 одсто становника Гелерупа, као и сваког другог типичног гета, су муслимани из Турске, Либана, Сомалије и Ирана, наводи извештај о муслиманској популацији у Данској од стране ЕУ Мониторинг анд Адвоцаци Програма из 2007. У Данској постоји 15 стамбених блокова који се квалификују као „гето“.
Шта говоре бројеви?
Рисинг Рестрицтионс
Година 2015. била је преломна година у историји миграција у Европи, јер су прогони у Сирији, Авганистану и Ираку навели многе људе да побегну из својих земаља.
Рекордних 1.3 милиона миграната, већином муслимана, поднело је захтев за азил у 28 држава чланица Европске уније (ЕУ), Норвешкој и Швајцарској 2015. анализа од стране Пев Ресеарцх Центер-а. Ово је скоро дупло више од претходног максимума од 700,000 1992. након распада Совјетског Савеза.
И Данска је 2015. забележила велики прилив избеглица, углавном из Сирије.
Данска влада је у новембру 2015. објавила 34 затезање мере да Данска учини мање привлачном за тражиоце азила и имигранте. Ово је укључивало краћи боравак у азилу, продужено време обраде за спајање породице и строжије услове за дозволу сталног боравка. Отприлике у исто време, Данска је по први пут отворила два центра за депортацију.
Влада је 2018. године увела нови сет закона, назван „Гето пакет.” Према њему, полиција може бити оштрија у обрачуну са људима који живе у „гетима“. Осуђени могу добити двоструко дуже казне од оних који живе ван подручја.
Закон такође налаже да „деца гета“ морају бити одвојена од својих породица најмање 25 сати недељно ради обавезне наставе о „данским вредностима“.
У марту ове године, влада је повукла статус азила неколико сиријских избеглица у Данској јер је Сирију сматрала „безбедном“ земљом — једином земљом у ЕУ која је то учинила. Истог месеца, влада је усвојила нови закон према којем данска влада може да пребаци тражиоце азила у притворске центре у земљама ван Европе.
"Права избеглица су се погоршала на веома озбиљан начин, због политичких одлука. Избеглицама су уведена и економска ограничења. Они сада имају право на половину онога што незапослени Данац добије од социјалне помоћи. Исто важи и за децу и старце“, каже Мицхала Цланте Бендиксен, шеф Рефугеес Велцоме Денмарк, невладине организације која се бави питањима миграција.
"Јасно је, да иде све горе и горе. Питам се да ли ће Данска дати Сиријцима слободу да оду у било коју другу земљу ЕУ. Тренутно су Сиријци заглављени у Данској због њених међународних обавеза. Недавно су многи који су напустили Данску у друге земље ЕУ враћени у Данску. То је због закона ЕУ и конвенције о избеглицама, чији је део Данска“, рекао је Абдулах Алсмаел, истраживач на Универзитету Туфтс.
Број тражилаца азила у Данској опао је са врхунца од 21315 у 2015. на скоро 1515 у 2020. подаци од данске владе.
Дани логора за депортацију
Дана 29. јуна 2021, Алисија Александра, данско-америчка активисткиња за људска права, у цвркут рекао, "Биби, 92-годишња авганистанска избеглица са деменцијом, умрла је у данском логору за депортацију. Умрла је након неколико дана жаљења на бол без реакције центра".
Раније је имала твеетед теме које говоре о младим сиријским студентима који су били приморани да напусте школовање у Данској, пошто су им одузете боравишне дозволе.
Тврдње у Александриним твитовима нису могле бити независно потврђене, а мејлови послани Расмусу Стоклунду, говорнику за имиграције СДП-а, остали су без одговора.
Данска је отворила два центра за депортацију, у Сјӕлсмарку и Кӕрсховедгарду 2015. и 2016. године. Ови кампови смештају тражиоце азила без држављанства, јер су њихови захтеви за азил већ одбијени. Објекат у Кӕрсховедгарду је раније био затворени затвор, око 300 КМ од Копенхагена, смјештен у шумском подручју, недоступан јавним превозом.
Осим тога, Данска има три притворска центра за људе чији се захтеви за азил разматрају.
У извештај на основу посете притворским центрима у Данској 2019. године, Европски комитет за превенцију тортуре и нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања (ЦПТ) је приметио: „ЦПТ сматра неприхватљивим да су услови живота у оба притворска центра за миграције били затвор- као и да се затворска правила примењују на све притворене мигранте.
Извештај је изразио забринутост због пракси попут лишавања мобилних телефона и интернет конекције имигрантима. Ако се утврди да га поседују, казна је укључивала 15 дана самице.
2017. године, тражиоци азила на Кӕрсховедгард отишао на а штрајк глађу, пошто су услове живота описали као „неподношљиве“.
„Ти центри (центри за депортацију) нису само симболи већ и врло конкретни елементи строге политике према одбијеним тражиоцима азила“, каже Бендиксен.
Према Бендиксену, обично је око 1.000 људи смештено у центрима за депортацију у било ком тренутку. Од три притворска центра, Елебек је прави затворени затвор, који се користи само за тражиоце азила, додаје она.
Из објектива владе
Оштра ограничења за имигранте у Данској долазе са релативно вишом стопом криминала међу незападним имигрантима у Данској и скривеним симпатијама према Исламској држави (ИСИС) од стране малог дела муслимана у Данској.
Према владиним подацима, број незападних имиграната осуђених за злочине у Данској у 2019. износио је 17140, у поређењу са 7246 западњака. Више од 50 одсто имиграната у Данској је незападног порекла, кажу подаци.
„Муслимани који долазе овамо су из ратом разорених региона. За њих је крађа и ударање других људи нормално. Дакле, разумем и мисаони процес данског народа. То је такође разлог што расте расизам у Данској“, каже Сеихан Морабухт, генерални секретар Турског културног центра у Архусу, који такође води једну од највећих турских џамија у граду.
„Учимо нашу децу исправним манирима, као што би то учинила свака друга нормална породица. Али то морамо да урадимо теже, јер када неки аутсајдер почини злочин у Данској, то долази на насловној страни новина“, додаје Морабухт.
У септембру 2014, Фади Абдалах, портпарол џамије Гримхøј у Архусу, у интервјуу за Ден Корте Авис рекао је да подржава терористичку организацију Исламска држава (ИСИС).
Још један извештај Локална 2014, наводи да је најмање 100 мушкараца напустило Данску да би се придружили ИСИС-у, са најмање 22 из џамије Гримхøј
„Људи такође морају знати да оно што ИСИС ради није ислам. Симпатизери ИСИС-а нису муслимани“, каже Морабухт.
Упркос многим борбама, нова генерација имиграната у Данској види светлу будућност у земљи.
„Овде се лепо живи, а плата је прилично добра“, каже Мохамед, 22-годишњи студент финансија са Универзитета Архус.
У слободно време, Мохамед ради као таксиста и зарађује између 15000-20000 круна месечно.
Његов отац је дошао као грађевински радник у Данску 90-их, али Мохамед се нада да ће једног дана радити као инвестициони банкар.
Повремено, Мохамед такође ужива у данском Хиггеу, термину описани Данци као „одвајање времена од свакодневне журбе да будете заједно са људима до којих вам је стало – или чак сами – да се опустите и уживате у мирнијим животним задовољствима“.
