Важност усклађивања ЕУ са људским правима је тема дискусије различитог интензитета већ дуже време. Потреба за тим је данас очигледна, али је била предмет пажње од касних 1970-их, чак и пре формалног стварања Европске уније какву данас познајемо. Формални и неформални разговори о томе како постићи приступање ЕУ Европској конвенцији о људским правима (ЕКЉП) јесу одржани и унутар ентитета претходника ЕУ и Савета Европе већ крајем 1970-их.
Ово питање је поново стављено у први план усвајањем Повеље Европске уније о основним правима (7. децембар 2000).
Ступањем на снагу Лисабонског уговора (1. децембар 2009.) и Протокола 14 уз ЕЦХР (1. јун 2010.), приступање више није била само жеља; постала је законска обавеза према члану 6(2).
Сврха приступања ЕУ ЕКЉП је да допринесе стварању јединственог европског правног простора, постизању кохерентног оквира заштите људских права у целом Европа.
Приступање, међутим, није тако једноставно као што је то било за постојећих 47 европских држава које су до сада приступиле систему ЕЦХР. ЕУ је недржавни ентитет са специфичним и сложеним правним системом, за разлику од националне државе. Да би ЕУ приступила Европској конвенцији о људским правима неопходна су одређена прилагођавања система ЕЦХР.
Рад на идентификацији и решавању правних и техничких питања којима би Савет Европе морао да се позабави, у случају предвиђеног приступања ЕУ Европској конвенцији о људским правима, као и на начинима да се избегне било каква контрадикција између правних систем ЕУ и ЕКЉП, покренут је 2001.
Рад и преговори настављени су 2019. године, на захтев Комисије ЕУ, након пет година застоја процеса. Од тада је одржано седам састанака ад хоц преговарачке групе Савета Европе састављене од представника 47 држава чланица Савета Европе и представника Европске уније („47+1“). Последњи састанак одржан је од 7. до 10. децембра 2021. године.
Када ЕУ приступи Европској конвенцији, биће интегрисана у систем заштите основних права Европске конвенције. Поред унутрашње заштите ових права законима ЕУ и Судом правде, ЕУ ће бити обавезна да поштује ЕКЉП и биће стављена под спољну контролу Европског суда Људска права.
Приступање ће такође повећати кредибилитет ЕУ у очима трећих земаља, које ЕУ редовно позива у својим билатералним односима да поштују ЕКЉП.
