Дана 28. јануара 2022. године, Свети Синод Руске Православне Цркве, прочитавши саопштење Светог Синода Александријске Патријаршије објављено 12. јануара 2022. године у вези са оснивањем Афричког Патријаршијског егзархата од стране Руске Православне Цркве , усвојио саопштење објављено у наставку (часопис бр. 1). Преводи часописа и усвојено саопштење Светог Синода на енглески и грчки језик биће објављени на сајту Службе за комуникације Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије и на званичном сајту Руске Православне Цркве Патриарцхиа.ру .
* * *
Чланови Светог Синода Руске Православне Цркве упознали су се са саопштењем Светог Синода Александријске Патријаршије објављеним 12. јануара 2022. године, посвећеним оснивању Патријаршијског егзархата Африке од стране Руске Православне Цркве.
Свети синод Руске православне цркве сматра неопходним да одговори на покушаје учињене у документу да се искриве прави разлози и околности за формирање Егзархата.
Одлука Московске патријаршије образложена је у саопштењу „чињеницом признања аутокефалности Украјинске православне цркве“ од стране Његовог Блаженства Патријарха Александријског Теодора.
Оваква изјава је заснована на намерно лажној тези, будући да је Украјинска православна црква постојала и постоји као самостални део Руске православне цркве у њеној управи. Украјинска црква није тражила и није добила никакву аутокефалност. Напротив, она је одлучно одбацила процес давања такозваног томоса аутокефалности, који јој је споља наметнут и подржан од тадашњих државних власти земље и расколника. То је више пута и јавно речено у званичним саопштењима Архијерејског Сабора и Синода Украјинске Православне Цркве, у беседама њених архипастира, свештенства, монаштва и мирјана, од којих је велика већина желела и жели да одржи јединство са Московска Патријаршија.
Такозвану аутокефалност Цариградска патријаршија је доделила не канонској Украјинској православној цркви — највећој конфесији у Украјини, која тренутно има 108 епископа, 12,381 парохију, 12,513 свештеника, 260 манастира и 4,630 монаштва. који су отпали од тога и настављају да се противе њој непријатељству. Управо од ових лица, која нису имала законско посвећење и благодат свештенства, и од њихових истомишљеника, Цариградска патријаршија је, супротно канонима, формирала „аутокефалну цркву“. И управо са овом расколничком, безблагодатном структуром ступио је у општење Његово Блаженство Патријарх александријски Теодор.
Свети синод Руске православне цркве са тугом констатује изобличење православне еклисиологије које се манифестује у спровођењу сценарија такозване украјинске аутокефалности. Међутим, ово изобличење није дозволила Руска црква, како се наводи у саопштењу Александријског синода. Налази се у актима Цариградске патријаршије која је незаконито упала у Украјину, као и у изјавама њених високих представника. Покушаји да се први предстојатељ по диптиху одобри као „први без премца“ у Православној Цркви, који наводно има искључиво право да даје и повлачи аутокефалност по сопственом нахођењу, да њихове делове откида од Помесних Цркава, да једнострано поништити документе старе више од три стотине година, самостално укинути судске одлуке Архијерејских Сабора других аутокефалних Цркава о самовољном „враћању“ лица која никада нису имала свети чин неоспорно је одступање од патристичког учења о Цркви и вековно православно Предање.
Чланови Светог синода Руске православне цркве сећају се говора Предстојатеља Александријске Православне Цркве у знак подршке канонској Цркви у Украјини у крилу Московске Патријаршије, укључујући изјаве Његовог Блаженства Патријарха Теодора, које је он више пута рађен у прошлости до недавно. Како је Његово Блаженство сведочио у интервјуу 2016. године, он је увек заузимао „став да је украјинска црква саставни део Руске православне цркве“. Током посете Одеси, Предстојатељ Александријске Патријаршије је 2018. године позвао вернике да буду верни „канонској цркви Украјине, на челу са Његовим Блаженством Митрополитом Онуфријем“.
Међутим, 8. новембра 2019. године, Његово Блаженство Патријарх Теодор је неочекивано објавио признање украјинске расколничке групе, почео је помен њеног поглавара на богослужењима, а 13. августа 2021. ступио са њим у непосредно евхаристијско општење.
Као што је познато, признање расколничке структуре у Украјини од стране Његовог Блаженства Патријарха Теодора изазвало је одбацивање, укључујући и унутар саме Александријске Православне Цркве. Многи њени клирици су јавно иступили у одбрану канонске Украјинске Цркве, изјавили да се не слажу са очигледно незаконитом одлуком свог Предстојатеља и нису желели да буду у канонској потчињености ономе ко је кренуо на пут раскола.
Руска црква две године није одговарала на апеле афричког свештенства који су јој долазили, већ је стрпљиво чекала да се Његово Блаженство Патријарх Теодор предомисли. Међутим, за то време, Његово Блаженство се није ограничио само на помен поглавара једне од украјинских расколничких група у диптихима православних првосвештеника, већ је ступио у евхаристијску заједницу са њим и другим „архијерејима“ ове структуре. Ови тужни догађаји уверили су Свети синод Руске православне цркве у потребу да се одазове на примљене позиве и да, под овим изузетним околностима, формира Патријаршијски егзархат у Африци.
Овако тешка одлука, донета у ситуацији признања од стране александријског патријарха украјинских расколника, ни на који начин није израз претензија на канонску територију древне Александријске цркве, већ следи једини циљ – давање канонског заштиту оним православним клирицима Африке који не желе да учествују у безаконој легитимизацији раскола у Украјини.
Позивамо Његово Блаженство Патријарха александријског Теодора ИИ и архипастире Пресвете Александријске Цркве да престану да подржавају украјински раскол и врате се на канонски пут ради очувања јединства Светог Православља.
Синод Руске православне цркве примио у Московску Патријаршију 102 свештенослужитеља из осам афричких земаља
Главно: 102 клирика Александријске патријаршије из осам афричких земаља примљена су у јурисдикцију Руске православне цркве.
Детаљи: Свети синод Руске православне цркве одлучио је да прими свештенство у складу са раније поднетим молбама, преноси патриарцхи.ру.
Синод је формирао и Патријаршијски егзархат Африке као део Северноафричке и Јужноафричке епархије, поглавар Патријаршијског егзархата Африке који носи титулу „Клин“. Именовао Архиепископа јереванског и јерменског Леонида за митрополита клинског, Патријаршијског егзарха Афричког са задатком управљања Северноафричком епархијом и привременом управом Јужноафричке епархије.
Пастирске одговорности Епархије северноафричке обухватају Централноафричку Републику, Републику Камерун, Републику Јужни Судан, Савезну Демократску Републику Етиопију, Савезну Републику Сомалију, Републику Сејшели и све друге афричке државе према северно од њих. Обухватала је и ставропигијалне парохије Московске Патријаршије у Арапској Републици Египат, Републици Тунис и Краљевини Мароко.
Пастирске одговорности јужноафричке епархије укључују Демократску Републику Сао Томе и Принципе, Демократску Републику Конго, Републику Конго, Републику Габон, Републику Екваторијалну Гвинеју, Републику Кенију, Републику Уганде, Републике Мадагаскар и свих осталих афричких држава јужно од њих. У састав Јужноафричке епархије ушла је и ставропигијална парохија Московске Патријаршије у Јужноафричкој Републици.
Како је раније саопштено, након саслужења Патријарха Теодора са поглаваром ПЦИ Епифанијем, један број клирика Александријске цркве изјавио је да не жели да комуницира са расколницима.
Синод Руске православне цркве позвао Александријску цркву да одбије подршку расколу
Управо завршени Синод Руске православне цркве, прочитавши саопштење Светог синода Александријске патријаршије у вези са оснивањем Афричког патријаршијског егзархата од стране Руске православне цркве, усвојио је саопштење.
Синод је сматрао да је Александријска црква, која је деловање Руске православне цркве назвала „упадом“ на канонску територију Александријске православне цркве, у искривљеном облику представила околности оснивања Афричког егзархата.
„Свети синод Руске православне цркве сматра неопходним да одговори на покушаје учињене у документу да се искриве прави разлози и околности за формирање Егзархата“, наводи се у резолуцији Синода.
Још једном детаљно образложивши околности – наиме, одсуство аутокефалности Украјинске православне цркве, споља наметнут тзв. томос аутокефалности и подржан од прошлих државних власти Украјине, који су прихватили само завађени расколници. са канонском црквом, и улазак у општење са расколничком структуром Његовог Блаженства Патријарха Александријског Теодора – Синод је са жаљењем констатовао нарушавање православне еклисиологије (учења Цркве Христове – прим.
Истовремено, признање расколничке структуре у Украјини од стране Његовог Блаженства Патријарха Теодора изазвало је одбијање унутар саме Александријске Православне Цркве. Део њеног свештенства јавно је иступио у одбрану канонске Украјинске Цркве, изјављивао своје неслагање са очигледно незаконитом одлуком свог Предстојатеља и није желео да буде у канонској потчињености ономе ко је кренуо на пут раскола.
„Две године Руска црква није одговарала на апеле афричког свештенства који су јој стизали“, истиче се у саопштењу Синода, „али је стрпљиво чекала да се Његово Блаженство Патријарх Теодор предомисли.
Али ситуација се само погоршавала. Његово Блаженство Патријарх Теодор не само да је наставио да помен поглавара украјинских расколника у диптихима православних првостолника, већ је ступио у евхаристијско општење са њим и другим „архијерејима“ ове структуре. Ови жалосни догађаји уверили су Руску Православну Цркву да је неопходно да одговори на позиве свештенства и да у овим изузетним околностима формира Патријаршијски егзархат у Африци.
Овако тешка одлука, каже се у саопштењу, није израз претензија на канонску територију древне Александријске цркве, већ тежи једином циљу – да се канонска заштита пружи православним свештенослужитељима који не желе да учествују у безаконој легитимизацији. раскола у Украјини.
Саопштење се завршава позивом Његовом Блаженство Патријарху Теодору ИИ и архипастирима Пресвете Александријске Цркве да се одрекну подршке украјинском расколу и врате се на канонски пут.
између осталог
Свештеници који су из Александрије прешли у Руску православну цркву замољени су да напусте цркве и стамбена насеља са њима, рекао је Патријаршки егзарх афрички митрополит клински Леонид. Неке породице су остале на улици, склонили су их рођаци и парохијани.
„Свештенство је беспоговорно прихватило наређење да се напусте места службе и становања и отишло“, цитира РИА Новости речи митрополита Леонида.
Он је, међутим, скренуо пажњу на то да се исељавање свештеничких породица одвија на различите начине. На пример, у једној од парохија, након што је свештеник протеран из цркве, по упутству локалног епископа, иконе које су донете из Русије откидане су и бачене под врата прогнаног кнежевог дома.
Сада таквим свештеницима помажу њихови парохијани и Руска православна црква. „Сада прикупљамо податке о томе колико се људи нашло без становања“, прецизирао је митрополит Леонид.
