Утврђено је да се проблеми менталног здравља често одражавају у језику који користе болесници
Истраживачи са Универзитета у Сао Паулу у Бразилу користе вештачку интелигенцију и друштвену платформу Твитер да креирају предиктивне моделе за депресију и анксиозност, који у будућности могу помоћи у откривању ових стања пре клиничке дијагнозе. Ово је објавило електронско издање Медицал Екпресс.
Резултати истраживања објављени су у часопису „Језички ресурси и евалуација“.
Први елемент студије је изградња базе података под називом „СетемброБР“. Садржи информације из анализе текста на португалском језику и мрежу веза која укључује 3,900 корисника Твитера који су, пре студије, рекли да су им дијагностиковани или лечени од проблема менталног здравља. База података обухвата све јавне објаве ових корисника, односно укупно око 47 милиона кратких текстуалних порука.
„Прво смо ручно прикупили постове, анализирали твитове око 19,000 људи, што је еквивалентно популацији села или малог града. Затим смо користили два сета база података – људи којима су дијагностиковани ментални проблеми и насумично одабрану контролну групу“, рекао је шеф студије Ивандре Парабони, предавач на Колеџу уметности, науке и хуманистичких наука Универзитета у Сао Паулу.
У студији су прикупљени и анализирани твитови пријатеља и пратилаца учесника. „Ови људи привлаче једни друге. Они имају заједничке интересе“, рекао је Парабони, који је такође истраживач у Центру за вештачку интелигенцију.
Друга фаза студије је још у току, али већ постоје прелиминарни резултати. Према њиховим речима, могуће је предвидети да ли је особа склона развоју депресије само на основу његових пријатеља и пратилаца на друштвеним мрежама, без анализе садржаја његових личних објава.
Претходна истраживања су открила да се проблеми менталног здравља често одражавају у језику који користе болесници. Већина ових студија анализирала је текстове на енглеском.
Фотографија Цоттонбро студио:
Куулостаа епамаараиселта и ееттисести онгелмаллиселта. Линккиа еи миоскаан тарјота; онко тама едес вертаисарвоиту?
Нитхан он етеневисса маарин ниин, еттеи митаан Интернетиста кераттиа тиетоа вои енаа питааа валидина тиетееллисеен туткимуксеен генероиван текоалин јохдоста (еллеи ситтен тутки дезинформаатиота и вастаава).