Званични подаци, које је данас објавила Европска агенција за животну средину (ЕЕА), потврђују да је економски опоравак 2021. повећао емисије гасова стаклене баште у ЕУ, али је њихов ниво остао нижи него пре пандемије ЦОВИД-19. Све у свему, ЕУ је смањила своје емисије за 30% од 1990. године.
ЕЕА је објавила 'Годишњи инвентар стакленичких плинова у ЕУ 1990–2021. И извештај о инвентару 2023', што је званична предаја ЕУ података о емисији гасова стаклене баште Оквирној конвенцији Уједињених нација о климатским променама (УНФЦЦЦ).
Инвентар емисија показује да су емисије гасова стаклене баште у ЕУ значајно порасле, за 6.2%, од 2020. до 2021. године, али су остале на нижем нивоу него пре пандемије. Према анализи ЕЕА, главни разлози за повећање емисије од 2020. до 2021. године били су општи економски опоравак након затварања 2020. повећана употреба угља у електроенергетском сектору и већа тражња за транспортом.
Узимајући у обзир цео период 1990-2021, и даље постоји јасан, дугорочни тренд смањења емисија у ЕУ. Укупне нето емисије гасова стаклене баште 27 држава чланица ЕУ имају смањен за око 30% од 1990. до 2021. године док је економија ЕУ порасла за 61%, наводи се у извештају ЕЕА.
Главни фактори који доприносе дугорочном смањењу укључују све већа употреба обновљивих извора енергије, гори мање угља, побољшање енергетске ефикасности, структурне промене у привреди ЕУ и блаже зиме. Упркос повећању од 2021. године, употреба угља у јавној производњи електричне и топлотне енергије преполовљена је у ЕУ од 1990. године.
Већина привредних сектора у ЕУ смањила је своје емисије од 1990. до 2021. највећи резови у јавној производњи електричне и топлотне енергије. Емисије су порасле у секторима транспорта и хлађења, а нето уклањање се смањило у шумском земљишту због повећане сјече и старења и споријег раста шума.
Касније ове године, ЕЕА ће објавити своју годишњу анализу „Трендова и пројекција“ о напретку ЕУ према климатским и енергетским циљевима, као и приближне податке о емисији гасова стаклене баште за 2022. ЕУ се обавезала на смањење нето од најмање 55%. емисије до 2030. и климатска неутралност до 2050. године.
Изворна веза
