Под нашом променљивом климом, време у Европи постаје све екстремније. Шта би ово лето могло да донесе у смислу топлотних таласа, суша, поплава и шумских пожара? Укупни изгледи су песимистични као што смо већ видели прошле зиме и пролећа. Ово чини прилагођавање климатским променама и бољу спремност кључним, према данас објављеном производу Европске агенције за животну средину за екстремне временске прилике, који објашњава највеће климатске изазове са којима се суочавамо.
Са најновијим доступним подацима, нови веб производ ЕЕА '„Екстремно летње време у променљивој клими: да ли је Европа спремна?“ дубоко зарони у главно лето временских екстрема које су све више утицале на европску популацију, привреду и природу. Корисници могу да истражују информације о интерактивним мапама и графиконима топлотни таласи, поплаве, суше и пожари, и успон вболести осетљиве на лимате попут денга грознице. Брифинзи о сваком од ових екстрема осврћу се на прошле догађаје, шта можемо очекивати у будућности према научним пројекцијама и колико смо спремни да се носимо са њима, укључујући представљање примера и најбољих пракси широм света. Европа.
Циљ веб производа је да обезбеди ажурне информације и податке да подигне свест међу доносиоцима одлука и јавности о хитној потреби за решавањем климатских промена и да подржи текуће напоре владе у успостављању мера за ублажавање климатских промена и изградњи друштвене спремности.
Перспектива: шта би лето могло да донесе?
Више, јачи и дужи топлотни таласи
Топлотни таласи који су опасни по људско здравље - попут топлотни таласи лета 2022 — постају све чешћи, дужи и интензивнији и наставиће да то чине у свим климатским сценаријима. Ин јужни Европа, посебно, може постојати више од 60 летњих дана током којих су услови опасни по здравље људи — што значи већи број додатних смртних случајева и пријема у болницу, посебно старијих и болесних, осим ако се не предузму мере адаптације. Топлотни таласи су најсмртоноснији екстремни временски догађаји у Европи и све већа угроженост европског становништва услед старења и урбанизације захтева хитно спровођење мера за спречавање губитка живота.
Чешће, екстремне поплаве
Обилне падавине предвиђа се да ће се догађаји повећати у већем делу Европе, што ће довести до повећања инциденције поплаве, посебно у северозападне и средње Европе. Мере прилагођавања су неопходне да би се друштво заштитило од најгорих утицаја, као што су они изазвани Поплаве у Немачкој и Белгији у јулу 2021.
Изложеност становништва и имовине ризику се наставља са текућим развојем поплавних подручја, често доводећи угроженије становништво и објекте као што су школе и болнице у опасност. У периоду од 1980. до 2021. године штете од поплава износиле су скоро 258 милијарди евра и у просеку сваке године расту за преко 2%.
Чешће, јаке суше
Од 2018. више од половине Европе је погођено екстремна суша услови и зими и лети. Суше 2022. значајно су смањиле приносе усева попут кукуруза, кукуруза, соје или маслиновог уља. Још једна сушна зима не слути добро за ово лето и изгледи су песимистични. Изузетно сува и топла зима значила је низак снежни покривач и резултирала мало влаге у земљишту, ниски речни токови и смањено складиштење воде у резервоарима у већем делу јужне и западне Европе.
Дугорочне климатске пројекције указују да јужни и централни Европа ће постати још сува и топлија током 21. века са разорним последицама по сектор пољопривреде. Укупно економски губици Очекује се да ће у свим економским секторима повезаним са сушама до краја овог века порасти са садашњих 9 милијарди евра годишње на 25 милијарди евра годишње при 1.5 степени Целзијуса (°Ц) глобалног загревања, 31 милијарду евра годишње на 2° Ц загревања и 45 милијарди евра загревања од 3 °Ц на основу научних сценарија.
Раширенији пожари
Већина шумских пожара у Европи су започети од људске активности али климатски услови — суви и топли периоди са јаким ветровима — одређују њихов интензитет и утицај. шумски пожари у великој мери утичу на јужну Европу, али и све више централној, па чак и северној Европи. Од 1980. године, 712 људи је изгубило живот широм Европе од директног удара шумских пожара. Сезона шумских пожара 2022. била је друга најгора од 2000. године, са преко 5,000 км2 (двоструко више од Луксембурга) изгорело током летњих месеци (јун, јул, август) и рекордном површином погођених Натура2000 локација за заштиту природе.
Према сценарију климатских промена високих емисија, јужно од Европе, посебно Иберијско полуострво, доживеће значајан пораст броја дана са високом опасношћу од пожара. Број људи који живе у близини дивљине и који су изложени високим до екстремним нивоима опасности од пожара током најмање 10 дана годишње порастао би од сада за 15 милиона (+24%) према сценарију глобалног загревања од 3°Ц.
Пораст болести осетљивих на климу
Неке врсте које преносе болести су распрострањене у Европи (нпр крпељи који могу ширити лајмску борелиозу или крпељни енцефалитис), док су други инвазивни (нпр. Аедес албопицтус такође познат као тиграсти комарац која може да шири денга грозницу). Топлија клима значи да се могу ширити и ендемичне и инвазивне врсте даље на север или бити присутан на већим висинама него у прошлости. Предвиђа се да ће се климатска погодност за тиграсте комарце повећати у великим деловима Европе, посебно у западна Европа који би до краја века могао постати жариште комарца.
Маларија такође може поново да се појави у Европи због широко распрострањеног присуства врста комараца Анопхелес које могу да преносе болест. Повећане падавине и присуство стајаће воде стварају више станишта за комарце, а топлије температуре повећавају стопу уједа комараца и развој паразита Пласмодиум који изазива маларију.
Шта се ради на припреми и адаптацији?
Припрема наших друштава за климатске промене у Европи вођена је оквиром политике ЕУ (углавном Стратегија ЕУ о прилагођавању климатским променама и Закон о клими ЕУ) и националне политике. Све EU Државе чланице, плус Исланд, Лихтенштајн, Норвешка, Швајцарска и Турска (земље чланице ЕЕА) су националне политике прилагођавања већ на месту. ЕЕА прати планирање и имплементацију прилагођавања земље користећи пријављене информације из држава чланица и других извора.
Међутим, могло би се учинити више на повезивању политика прилагођавања секторске политике, на пример о здравству. Већина националних политика прилагођавања и здравствених стратегија препознаје утицај топлоте на кардиоваскуларни и респираторни систем. Али мање од половине покрива директне утицаје топлоте као што су дехидрација или топлотни удар.
Постоји хитна потреба да се унапреди спровођење мера прилагођавања као нпр топлотно-здравствени акциони планови, повећавајући број зелених и плавих простора (дрвеће и вода) у градовима који могу снизити температуре и смањити ризик од поплава, или надзор и рано упозорење за заразне болести осетљиве на климу.
Хитно је потребна адаптација у пољопривреда. Пољопривредници могу да ограниче штетне утицаје ризичне температуре и суше прилагођавањем сорти усева, променом датума сетве и промењеним обрасцима наводњавања. Без више прилагођавања, приноси и приходи фарме предвиђа се да ће опасти у будућности.
Имплементација мера у пракси се често дешава на поднационалном нивоу, стога је посвећеност локалне и регионалне власти адаптација је кључна. Потписници су преко 4,500 градова, насеља и општина Споразум градоначелника за климу и енергију, посвећена акцији на адаптацији и више од 300 региона и локалних власти потписало је Повељу о Мисија ЕУ за адаптацију до климатских промена. Овај најновији ЕЕА алат укључује бројне примере мера прилагођавања које се примењују широм Европе, а које потичу из ЕЕА Цлимате-АДАПТ портал.
Ви сте новинар? И имате ли питања о овом производу? Контактирајте наше службеници за штампу.
