Судан је прилика за Братство да прошири свој утицај. Санкције уведене Судану не дају решења за обуздавање Братства (Ал-Кизан), чији покрети су попримили војне размере регрутовањем њених припадника за одбрану војске, користећи турбулентну безбедносну ситуацију за проширење свог утицаја, а зашто не окренути Судан у инкубатор за групу, која је претрпела политичке и распрострањене губитке у остатку арапских земаља.
КАРТУМ – Претња Европске уније да ће увести санкције главним странама у Судану како би зауставила рат била је знак могућности да се одустане од хладног става према кризи. Остао је посматрач, изузев неколико перцепција које је с времена на време износио, а које не сугеришу да је оштар у својим потезима, што потврђује његову жељу да га оконча, близу рата који може да прошири своје варнице и на њега.
Европски поклич за постављање оквира за санкције следећег септембра имплицира одличну забринутост због наставка сукоба између војске и Снага за брзу подршку. Ипак, она је лишена потеза да се практично учествује у постизању чврстог примирја и тражењу прекида ватре. Европска унија је требало да покрене иницијативу или усвоји комплетну визију решења.
Сви су се задовољили звучним паролама и посматрањем перцепције одавде и тамо као да ће последице рата престати на крају ескалације досијеа илегалне имиграције и погоршања хуманитарне ситуације и да се неће проширити на директну претњу по Европски интереси ако су екстремисти успели да преузму узде у Судану или га увуку у огорчену мочвару грађанског рата.
Ал-Кизанови покрети су попримили војне димензије након укључивања многих екстремистичких елемената у рат за одбрану војске. Западне земље не могу да гоне терористичке организације које не крију своје експанзионистичке пројекте у региону.
Хаос буди апетит исламских снага у Судану. Најновије информације потврђују учешће екстремистичких организација у рату под маском распуштене Партије националног конгреса и Исламског покрета у Судану, што значи да је ствар постала претња суседним земљама и странкама које имају интересе у овој земљи или блиским о ширењу појаса милитаната, јер њихово присуство у западној и источној Африци ставља Судан између две руке клешта које касније неће бити лако обуздати. Обим хуманитарних, економских и безбедносних криза се шири.
Овај резултат ће подстаћи Европску унију да крене јер ће довести до још више губитака централних западних земаља, посебно Француске, чији интереси почињу да буду изложени великим опасностима у Малију и Нигеру и читавој западноафричкој обали. Ако се томе дода Судан, велико подручје ће се претворити у значајне центре за склониште екстремиста и терористичких жаришта која привлаче елементе за које се зна да циљају Запад уопште.
Сједињене Државе су поставиле своје ноге у кризу кроз заједничко посредовање са Саудијском Арабијом. Преговори у Џеди су скоро замрзнути и потребна им је помоћ да би се постигао напредак. Многе афричке земље су покушале, појединачно и колективно, да представе политичке приступе који тек треба да буду успешни. Истовремено, Европска унија се фокусира на симптоме кризе не улазећи у њене суштинске детаље. Међутим, његове реперкусије на њега неће бити ограничене на повећање азила и расељавања.
Европске земље су у кризи изабрале традиционалну људску димензију, што има смисла. Покушали су да му дају драматичне црте често говорећи о убиствима, бомбама, пљачкама и силовањима и расветљавајући неке трагедије које доносе саосећање.
Заустављање рата захтева пажљиво читање како би се испитали његови основни узроци и до чега би он могао довести у будућности. У оба случаја сви прсти указују на присуство остатака режима бившег председника Омар ал-Басхир инфилтрирање у судански војни естаблишмент и њихову жељу да га запосле да се врати на власт и да порази сваки покушај успостављања демократске транзиције и државе на челу са цивилном владом, што је наводни циљ који Европска унија тражи и усваја. у свом политичком дискурсу преко западних изасланика и амбасадора који су пре рата одлазили у Судан и наглашавали важност напуштања војног естаблишмента са поља политике.
Претпоставимо Европска унија касније ће знати негативне аспекте суданске сцене. У том случају, било каква обећања о економским санкцијама или политичким апели ће постати бесмислена јер криза има структуралне спојеве са којима се мора бавити свеобухватном визијом. Те иницијативе, уз уважавање њиховог значаја и земаља које их спонзоришу, тек треба да дешифрују суданску кризу.
То неће помоћи Европској унији да се дистанцира од упуштања у врућу и отворену кризу под изговором да је то рат који спаљује свакога ко му приђе, своди га на хуманитарни аспект и попушта визијама западних организација, као што политички и безбедносни елементи су суштински.
Европски кораци морају да одражавају део политике и безбедности у потезима које предузимају Унија или њене земље. Оно што је речено о њиховој спремности да уведу санкције изгледа као скакање на суштину кризе или ослобађање од одговорности пред западним народом, јер сви знају да је ефекат санкционог оружја на људе мали. Судан има огромно и акумулирано искуство са америчким санкцијама које су му омогућиле да живи са њим скоро три деценије.
Дистанцирање Европске уније од директног ангажовања у кризи и усвајања практичних корака је у интересу Кизана (Суданско братство)
Можда су информације које је делегација брзе подршке пружила европским круговима недавно откриле многе двосмислене тачке о реалности рата и његовим последицама, уз учешће члана Европског парламента мађарског порекла Мартона ГИОНГИОСИ, који је члан Парламентарни одбор за спољне послове, Ана ВАН ДЕНСКИ, новинарка, и Џејмс ВИЛСОН, уредник политичког извештаја. У Европској унији, Бјорн ХУЛТИН је стручњак за међународне односе и бивши члан Европског парламента шведског порекла.
Дискусија о улози Судана и Европе у кризи била је значајна, јер је то била прва званична акција која је уписана у дневни ред са записницима Парламента. Наишао је на велики одјек у многим западним круговима јер би увођење санкција странама укљученим у Судан без учешћа у преговорима или изношења иницијатива учинило да глас Европе буде неефикасан и можда одсутан. Она мора заузети своје место у дискусији о Судану.
Судански кругови кажу да се земље Европске уније уздржавају од директног ангажовања у кризи и предузимају практичне кораке у корист Кизана (Суданско братство), што подсећа на претходне сумње у њихово спонзорство од стране неких западних земаља.
Претпоставимо да ове сумње и даље важе за тренутну ситуацију. У том случају европске земље се могу наћи пред опасном кризом јер Кизан данас има огромну жељу да не порази војску и да се супротстави Снагама за брзу подршку, с обзиром да је њихов командант генерал-потпуковник Мухамед Хамдан Дагало „Хамидти“ непријатељ број један. У Судану данас, репресивна војна рука им блокира пут да се поново врате на власт.
Поред тога, покрети Кизан су попримили војне димензије након што су у рат укључили многе екстремистичке елементе за одбрану војске. Западне земље не могу да гоне терористичке организације које не крију своје експанзионистичке пројекте у региону и циљање западних интереса. Страх да ће се Судан претворити у солидан инкубатор за ове, тадашње наговештаје, неће успети. Или претње Европске уније да ће се суочити са запетљаном реалношћу у Судану.
