Познато као „острво у мору седам боја“, Сан Андрес је највеће острво у морском цвету, које садржи део једног од најбогатијих коралних гребена на свету.
Сам Сан Андрес је корално острво, што значи да је геолошки изграђен од органског материјала добијеног од скелета корала и бројних других животиња и биљака повезаних са овим колонијалним организмима. Ове врсте острва су низина, углавном су само неколико метара изнад нивоа мора, окружена кокосовим палмама и плажама са белим коралним песком.
Није случајно што је ово колумбијско острво ронилачка дестинација светске класе са кристално чистим водама и туристичко средиште које посећује преко милион људи сваке године.
Али то што је тако „тражња“ има кључну лошу страну: јединствени екосистеми и природни ресурси Сан Андреса су дубоко погођени. Ово је нешто чему је биолог и професионални ронилац Марија Фернанда Маја сведочила из прве руке.
Заједница која штити океан
„Видео сам како се Сан Андрес мења у последњих 20 година; смањење рибљег и коралног покривача је прилично велико. Као и остатак света, доживели смо веома велику демографску експлозију, а притисак на наше ресурсе је све већи“, каже она за УН Невс.
Госпођа Маја је ронила и радила већину свог живота на заштити блага резервата биосфере морског цвећа. Она је директорка Плави индиго фондација, организација заједнице коју предводе жене која ради на одрживом развоју архипелага Сан Андрес и заштити и рестаурацији његових морских екосистема.
За оснивање фондације, каже, одлучила се јер сматра да локална заједница мора да води заштиту својих ресурса.
„Радила сам на многим међународним и националним еколошким пројектима у прошлости, а оно што се дешава је да људи дођу, ураде пројекат на време, а затим оду. И онда нема начина да локална заједница то настави“, објашњава биолог.
Ја сам острвљанин. Успоставио сам везу са океаном пре него што сам се уопште родио.
Госпођа Маја ради заједно са научним координатором Маријаном Гнеко, која је њен партнер у фондацији.
„Ја сам острвљанин; Успоставио сам везу са океаном пре него што сам се уопште родио. Одувек сам знала да никада не желим да будем далеко од мора“, каже она за УН Невс.
Госпођа Гнеко рони на слободу од своје само 10 година и, као и госпођа Маја, добила је сертификат за роњење пре 14. године, а касније је дипломирала на универзитету као биолог. Сада је такође на докторским студијама.
Плави индиго жене биолози позирају са расадником коралног стола у Сан Андресу, Колумбија.
Жене у науци о мору
Према УНЕСКО, жене су укључене у све аспекте интеракције океана, али у многим деловима света, допринос жена – како за живот заснован на океанима, као што је риболов, тако и напори за очување – готово је невидљив јер родна неједнакост и даље постоји у поморској индустрији, као и област науке о океану.
У ствари, жене представљају само 38 одсто свих научника о океану и даље, постоји врло мало података или дубинских истраживања о питању заступљености жена на терену
И госпођа Маиа и госпођа Гнеццо то могу потврдити.
„Мушкарци су ти који обично воде науку о мору, а када су жене на челу, у њих се увек сумња. Некако је добро имати их као асистенте, или у лабораторији, али када жене воде пројекте, увек сам осећала да постоји нека врста потискивања. Када жена говори са страшћу 'постаје хистерична'; када жена доноси неконвенционалне одлуке, 'она је луда', али када мушкарац то ради, то је зато што је 'он лидер'”, осуђује госпођа Маја.
Она каже да је, пошто је то била неписана истина са којом се жене боре, вредно радила у Фондацији да створи и негује атмосферу која је супротна.
„Успели смо да ускладимо рад између жена и мушкараца партнера, препознајући, вреднујући и оснажујући женске снаге, као и оно што мушкарци имају да понуде“, наглашава Маја.
„Наша мишљења, наша стручност и наше знање били су занемарени толико година да то што смо у могућности да водимо овакав пројекат сада много значи. Симболизује [много тога] у смислу једнакости и укључености. Иако је пред нама још дуг пут јер су жене у науци и даље често поткопане, мислим да смо на правом путу да се ухватимо у коштац с тим проблемом заувек,” понавља госпођа Гнеко.
Биолог Марија Фернанда Маја цео свој живот ради на заштити УНЕСЦО-овог резервата биосфере морског цвећа.
Спасавање коралних гребена
Оног дана када су се биолози Плавог Индига састали са тимом за извештавање на терену УН Невс, госпође Маја и госпођа Гнеко су се бориле са непрестаним пљусковима изазваним хладним фронтом у Сан Андресу, што је уобичајена појава током сезоне урагана на Атлантику.
Тог јутра смо мислили да је можда немогуће извести ову причу јер је киша претворила улице острва у реке, а нека од подручја до којих је требало да стигнемо претворена су у блатне јаме.
„А кажу да се жене плаше да возе“, рекла је госпођа Маја уз лукав смех када нас је покупила на путу до једног од рестаураторских локација на којима раде као један од локалних реализатора националног пројекта „Милион корала за Колумбију“, чији је циљ обнављање 200 хектара гребена широм земље.
Раније тог јутра, свако роњење на острву било је заустављено због временских прилика, али су се услови (барем на води) на крају побољшали, а власти су црвену заставу пожутиле.
Та вест је изазвала мини прославу међу групом жељних студената ронилаца који су мислили да им је дан покварен.
У међувремену, ми остали смо обукли ронилачку опрему и кренули према обали по (и даље) киши.
„Када једном будете под водом, заборавићете на овај сиви дан. Видећете!" рекла је госпођа Маја.
Расадник корала типа ужад који узгаја врсту Ацропора у Сан Андресу, Колумбија.
И није могла бити у праву. Након понирања са камените (и клизаве) коралне обале на западној страни острва, доживели смо невероватну тишину испод таласа.
Видљивост је била изузетно добра, а биолози су нас провели кроз неке од расадника корала на којима су радили. Фрагменти корала акропора расту. Такође смо видели неке од већ пресађених корала унутар задивљујућег гребена Сан Андреса.
Блуе Индиго фондација блиско сарађује са школама роњења на острву, и они доприносе њиховим напорима за рестаурацију. Невладина организација такође одржава специјализоване курсеве рестаурације за међународне рониоце неколико пута годишње.
„Људи долазе да виде наш пројекат и уче и лакше се ангажују јер онда од нас траже корал. 'Ох, како је мој корал? Онај који смо посадили на гребен, како иде?“, објашњава Маријана Гнеко, додајући да када људи виде како организми напредују, то помаже да се подигне општа свест.
Корали у резервату биосфере морског цвећа опадају од 70-их година, подстакнути порастом температуре и закисељавањем воде, изазваним прекомерним емисијама угљеника и последичним климатским променама.
„То су глобалне претње, али имамо и неке локалне претње које штете гребену, на пример, прекомерни риболов, лоша туристичка пракса, судари чамаца, загађење и одлагање отпадних вода“, наглашава госпођа Гнеко.
Пресађени корали стагхорн узгајани у расадницима.
Напори људи Раизала и одрживи туризам
By дефиниција, УНЕСЦО резервати биосфере су де фацто центри за учење о одрживом развоју. Они су такође пружили прилику да се изблиза испитају промене и интеракције између друштвених и еколошких система, укључујући управљање биодиверзитетом.
„Када се прогласи резерват биосфере, то значи да је то посебно место, не само због свог биодиверзитета, већ и због тога што постоји заједница која има посебну везу са тим биодиверзитетом, веза која траје деценијама са културним и историјска вредност“, објашњава госпођа Гнеко.
Морски цвет је веома посебан, додаје она, говорећи нам да обухвата 10 одсто Карипског мора, 75 одсто колумбијских коралних гребена и да је то жариште за очување ајкула.
„Локална заједница – људи Раизал, који овде живе генерацијама – научили су како да се односе према овим екосистемима на здрав и одржив начин. Ово је наш начин живота и за Раизал и за остале становнике. У потпуности зависимо од овог екосистема и његовог биодиверзитета, зато је важан и посебан“, додаје биолог.
Раизал је афро-карипска етничка група која живи на острвима Сан Андрес, Провиденсија и Санта Каталина код колумбијске обале Кариба. Влада их признаје као једну од афро-колумбијских етничких група.
Говоре креолски Сан Андрес-Провиденсија, један од многих енглеских креола који се користе на Карибима. Пре 20 година, Раизал је представљао више од половине становништва острва. Данас општа популација има скоро 80,000, али Раизал чине око 40 одсто, због великог прилива миграција са копна.
Раизал биолог Алфредо Абрил-Ховард који ради заједно са Маријом Фернандом Мајом и Маријом Гнеко из фондације Блуе Индиго.
Раизал Морски биолог и истраживач Алфредо Абрил-Ховард такође ради у фондацији Блуе Индиго.
„Наша култура је уско везана за океан. Рибари први примећују промене на коралима – на пример, примећују да здрави гребени привлаче више рибе. Они могу да опишу живописну слику начина на који су гребени изгледали у прошлости… нико не разуме важност наших гребена боље од њих“, подвлачи он.
Експерт каже да верује да у Сан Андресу постоји велики социо-економски проблем: осим туризма, има врло мало начина да његови људи зарађују за живот.
„Туризам расте и већина економских активности се врти око њега. Дакле, потребно нам је више рибе јер има више туриста, тако да сада ловимо рибу било које величине која утиче на екосистем“, каже он, истичући да би бољи менаџмент у туризму могао да створи боље економске прилике за локално становништво, а да истовремено дозволи да гребен цвета.
Господин Абрил-Хауард објашњава да роњење, ако се њиме одрживо управља, такође може имати утицај на екосистем. Такође може помоћи да се подигне свест о напорима за рестаурацију и да се у исто време врати гребену.
„Потребна нам је промена у начину на који се бавимо туризмом. Обнављање наших гребена је важно, али и посетиоце треба да освестимо да је ту, и да није стена, него живо биће и да не треба да газе. То су мале ствари које могу користити будућем коралном покривачу. Такође треба да покажемо људима да ово острво има више од тога да се дође на журке и напије се, како би могли нешто да науче“, каже он.
Раизал рибар Камило Лече непосредно пре поласка на јутарњу пецачку експедицију.
Посао за 'суперхероје'
За Камила Лечеа, такође Раизала, напори на рестаурацији корала сада су део његовог живота као рибара.
„Пецањем се бавим више од 30 година. Сећам се да сам први пут видео избељивање корала – знате када корал почне да бели – и помислио сам да је то зато што је корал старио, као да добијамо беле длаке. Али сада разумем да је то због климатских промена“, рекао нам је непосредно пре одласка на своју јутарњу пецачку експедицију.
„Пре него што сам овде могао да видим прелепе џиновске корале и било је тако лако пронаћи јастоге и велике рибе, сада морамо да идемо све даље и даље да бисмо их пронашли“, додаје он.
Г. Лече каже да се нада да ће светски лидери моћи да ставе 'руку на срце и у џеп' како би финансирали још напора за рестаурацију, као што је онај који је предузела Фондација, којој он сада помаже.
„Научио сам како да фрагментирам корале, да их ставим у ужад. Излазимо и на трансплантацију. А ти мали комади сада постају тако велики и лепи, када их видим, осећам се тако поносним на то. Осећам се као суперхерој”.
Заједница Раизал је активно укључена у напоре за обнову коралних гребена. Овде су два мушкарца спремна да инсталирају расадник корала у облику стола.
Пливање против плиме
Сан Андрес не само да губи покривач коралних гребена и рибље обале, већ се острво суочава и са ерозијом обале и подложно је порасту нивоа мора и екстремним временским приликама као што су урагани.
Све ово уништава инфраструктуру и смањује прелепу плажу острва. У неким крајевима мештани кажу да су раније могли да играју фудбалску утакмицу на местима где се сада види само метар плаже.
Екосистеми које Блуе Индиго ради на обнављању су од суштинског значаја за заштиту заједнице током екстремних временских прилика.
На пример, колумбијски научници били у стању да докажу како је мангрова заштитила Сан Андрес током урагана Ета и Јота 2020. године, између осталог и смањењем брзине ветра за преко 60 км/х.
Истовремено, корални гребени могу смањити за скоро 95 одсто висину таласа који долазе са истока Карипског мора, као и смањити њихову снагу током олуја.
„Знамо да наши напори на рестаурацији не могу вратити корални гребен у потпуности, јер је то тако сложен екосистем. Али узгајањем одређених врста можемо имати позитиван утицај, вратити рибу и запалити природну способност ових организама да се сами обнове“, каже шефица Плавог индига Марија Фернанда Маја.
Биолог Марија Фернанда Маја чисти расадник корала у облику ужета.
За Маријану Гнеко, реч је о помагању гребену да преживи током трансформације његовог окружења које се дешава услед климатских промена.
„Оно што нам треба је функционалан екосистем. Трудимо се да му барем пружимо руку помоћи како би се прилагодио климатским променама. Екосистем ће се променити, то ће се десити, али ако ми помогнемо то ће се десити барем на начин који неће потпуно умријети“, каже она.
Оба Деценија Уједињених нација за обнову екосистема и Деценија науке о океану УН за одрживи развој, од којих су оба почела 2021. и трајаће до 2030. године, имају за циљ проналажење трансформативних научних решења о океану како би се гарантовао чист, продуктиван и безбедан океан и да се обнове морски екосистеми.
Према УНЕСЦО-у, увођење родне равноправности током Декаде науке о океану ће помоћи да се до 2030. године жене колико и мушкарци воде науку и управљање океаном, помажући да се испоручи океан који нам је потребан за просперитетну, одрживу и еколошки сигурну будућност.
„Жене које су укључене у ово утиру пут за све жене које долазе иза. Заиста, будућност је проблематична и ми пливамо против струје, али мислим да је све што можемо да урадимо боље него да не радимо ништа.”
То је порука Маријане Гнеко свима нама.
