У размаку од два дана, Европска унија је издала саопштење, Сједињене Државе су издале заједничку изјаву са Аустралијом, Јапаном, Новим Зеландом и Уједињеним Краљевством, а на крају су се огласили експерти Међународне комисије УН за Етиопију.
Експерти Комисије УН су 10. августа издали следеће саопштење
„Изјава која се приписује Међународној комисији експерата за људска права у Етиопији о безбедносној ситуацији на северозападу
ЖЕНЕВА (10. август 2023.) – Међународна комисија експерата за људска права у Етиопији дубоко је забринута због извештаја о погоршању безбедносне ситуације у северозападном региону Етиопије, посебно у Амхари.
Комисија је примила к знању да је Вијеће министара од 4. августа 2023. године прогласило ванредно стање Прогласом број 6/2023, за које је према Уставу потребно одобрење Представничког дома народа.
Претходна ванредна стања била су праћена кршењем људских права, па Комисија стога апелује на Владу да се стриктно придржава принципа нужности, пропорционалности и недискриминације у складу са својим међународним правним обавезама из члана 4. Међународног пакта о Грађанска и политичка права.
Комисија позива све стране да поштују људска права и предузму кораке за деескалацију ситуације и дају приоритет процесима за мирно решавање разлика.[И]
Дана 11. августа, коалиција предвођена Сједињеним Државама објавила је следећу изјаву на сајту америчке амбасаде у Етиопији:
„Владе Аустралије, Јапана, Новог Зеланда, Уједињеног Краљевства и Сједињених Америчких Држава забринуте су због недавног насиља у регијама Амхара и Оромиа, које је довело до смрти цивила и нестабилности.
Подстичемо све стране да штите цивиле, поштују људска права и да раде заједно на решавању сложених питања на миран начин. Међународна заједница наставља да подржава циљ дугорочне стабилности за све Етиопљане.[Ии]
Коначно, путем Кс (бивши Твитер), Европска унија је истог дана објавила саопштење за јавност о ситуацији у Амхари.
Делегација Европске уније и амбасада Аустрије, Белгије, Чешке, Данске, Финске, Француске, Немачке, Мађарске, Ирске, Италије, Луксембурга, Малте, Холандије, Румуније, Пољске, Португала, Словеније, Шпаније и Шведска је забринута због недавног избијања насиља у региону Амхаре, које је резултирало цивилним смрћу и нестабилношћу.
Подстичемо све стране да заштите цивиле, обезбеде пун, безбедан и одржив хуманитарни приступ погођеном становништву; омогућавају евакуацију и безбедан пролаз страних држављана; и да заједно раде на рјешавању сложених питања кроз миран дијалог, уз наставак имплементације мировног споразума; и избећи преливање насиља на друге регионе у земљи.
Међународна заједница наставља да подржава циљ дугорочне стабилности за све Етиопљане.[иии]
У покушају да објасни драматичну ситуацију у Етиопији и за Амхару, удружење Стоп Амхара Геноциде (САГ) објавило је анализу М. Елиаса Демиссиеа (политичког аналитичара и адвоката Амхаре).
Његова анализа се фокусира на то како Тиграјан и Оромо национализам подстичу насиље и геноцид над народом Амхара у Етиопији и њеној историји.
Његов чланак описује како се Етиопија суочава са растућом кризом насиља и геноцида над народом Амхаре. Ово насиље је подстакнуто Тиграјанским и Оромо национализмом, који има дугу историју сукоба са народом Амхаре.
Према аутору, тиграјански национализам се појавио крајем 19. века као начин за решавање економских проблема у региону и стварање јединственијег тиграјанског идентитета. Међутим, такође је коришћен да се оправда насиље над народом Амхаре. На пример, Народно ослободилачки фронт Тиграјана (ТПЛФ) анектирао је Волкаита и Рају из региона Амхаре 1990-их, што је резултирало расељавањем и убијањем хиљада цивила Амхаре.
Оромо национализам је настао у 16. веку као средство за отпор ширењу царства Амхара. Али је такође коришћен да се оправда насиље над народом Амхаре. На пример, декрет о „земљи обрађивачу“ који је издао Дергов режим 1975. довео је до расељавања и убијања хиљада цивила из Амхаре.
Недавно насиље у Воллеги, Бенинсхангулу, Дери и Атаиеу је наставак ове историје насиља над народом Амхара. Ово насиље врше и Тиграјан и Оромо националистичке групе уз подршку етиопске владе.
На крају свог чланка, аутор М. Елиас Демиссие позива међународну заједницу да предузме акцију да заустави насиље и геноцид над народом Амхаре. То укључује осуду насиља, изрицање санкција починиоцима и пружање хуманитарне помоћи жртвама.
Он закључује: „Насиље над народом Амхаре подсећа на опасности национализма. Национализам може бити моћна сила за добро, али се може користити и за оправдање насиља и геноцида. Важно је разумети историју национализма у Етиопији да бисмо разумели тренутну кризу. [Ив]
Такође смо питали председницу Стоп Амхара Геноциде (САГ) гђу Јодит Гидеон о злочинима у региону и шта мисли о одговору међународне заједнице ове недеље.
„У протеклих пет година, народ Амхаре је претрпео немилосрдан талас зверстава због којих су њихове заједнице разбијене, а њихови животи у превирању. Ми, Удружење Стоп Амхара Геноциде, стојимо као свједоци ужаса који су задесили наш народ – саге о геноциду, маргинализацији, етничком чишћењу и неописивом насиљу.
Мучење и затварање постали су застрашујућа оруђа која се користе против новинара из Амхаре, активиста и интелектуалаца који су се усудили да говоре против репресивног режима. Они који су тражили истину, правду и једнакост дочекали су бруталну репресију, а њихови гласови су утихнули на најгнуснији начин који се може замислити.
Наши позиви на интервенцију, како наше власти, тако и међународне заједнице, наишли су на мали одговор, а када је подигнут глас да се осуде злочини који се дешавају, то је остало нечувено.
Овај недостатак одговора на безброј писама, извештаја и доказа о зверствима које смо послали остављао је утисак некажњивости мучитеља, али одговор је био ћутање – ћутање које је само подстакло некажњивост одговорних.
У тишини међународне заједнице, Амхара је ризиковала уништење. Данас се Амхара боре за свој опстанак – опстанак народа, културе и наслеђа које је цветало више од три миленијума.
Позивамо међународну заједницу да стане уз нас, да појача свој глас и да осигура да свет чује позив отпорног народа који одбија да буде ућуткан.
Гђа Гидеон је била оштра због недостатка одговора на позиве цивилног друштва да се спречи трагична ситуација народа Амхаре. Међутим, она је одала признање међународним невладиним организацијама које су заједно са њеном организацијом покушале да узбуне међународну заједницу.
Посебно је поменула две невладине организације са којима је сарађивала са Уједињеним нацијама.
Уз помоћ ЦАП Либерте де Цонсциенце, акредитованог при Уједињеним нацијама, и Хуман Ригхтс Витхоут Бордерс, организације са седиштем у европској престоници већ 30 година, неколико усмених и писмених изјава је дато на недавним Саветима за људска права и они су интервенисали на последњи Комитет за људска права у Етиопији.
Представница ЦАП Либерте де Цонсциенце у Уједињеним нацијама, Кристин Мир, више пута је упозоравала Међународну комисију експерата за људска права у Етиопији о безбедносној ситуацији на северозападу.
На „52. редовној седници Савета за људска права тачка 4: Интерактивни дијалог са Међународном комисијом експерата за људска права о стању људских права у Етиопији“.
Представник Уједињених нација ЦАП Либерте де Цонсциенце рекао је:
„И даље смо дубоко забринути због масакра и напада на цивиле Амхаре у региону Еаст Веллега.
Према речима очевидаца, нападе су углавном извеле владине снаге, а жртве су углавном биле жене, деца и старци. Напади су трајали месец дана, од 13. 22. новембра до 3. 22. децембра.
Укупно 3 цивила Амхаре потврђено је мртво 22. XNUMX. децембра. Скоро двадесет хиљада људи је успело да побегне.
Тренутно има близу милион Амхара који су посебно расељени да побегну од етничких масакра из Бенисхангул-Гумуз, Веллега и Нортх Схева.
Влада наставља масовно хапшење Амхараса. Тренутно је у затвору близу дванаест хиљада младих Амхара, укључујући Земене Кассие. Синтајеху Чекол је поново хапшен најмање 4 пута од 22. јула, а Тадиос Танту чами у затвору више од годину дана.
Затвореници се држе у нехуманим условима и подвргнути су малтретирању, премлаћивању и сексуалном злостављању.
У Адис Абеби је тренутно срушено близу пет стотина Ахмарас кућа остављајући породице сиромашне и рањиве. Као резултат тога, 9 деце је умрло од напада хијена.
Више је него императив да Комисија и Вијеће размотре ситуацију у којој су претрпјели Амхаре како би се ове егзистенције званично истражиле.”[в]
На крају, питали смо председника ЦАП Либерте де Цонсциенце о овој новој свести о забрињавајућој ситуацији у Етиопији, а посебно за народ Амхаре.
Председник ЦАП-а Либерте де Цонсциенце жали што је због ове ескалације насиља требало да се види реакција међународне заједнице по питању Амхаре и рата у Етиопији.
Он се такође осврће на рад са ХРВФ-ом и САГ-ом у Савету за људска права и Комитету за људска права.
„Иако је извештај за извештајем почео да буди тела УН на трагедију Амхаре, наш глас није био довољно јак да заустави масакре, али настављамо да радимо са УН како би се чује глас Амхаре.
Он је закључио да ће ЦАП Либерте де Цонсциенце бити присутан на следећој седници Савета за људска права.
[И] https://www.ohchr.org/en/statements/2023/08/statement-attributable-international-commission-human-rights-experts-ethiopia
[Ии] https://et.usembassy.gov/joint-statement/
[иии] https://twitter.com/EUinEthiopia/status/1689908160364974082/photo/2
[Ив] https://www.stopamharagenocide.com/2023/08/09/national-projects-as-a-weapon-of-genocide/
[в] https://freedomofconscience.eu/52nd-regular-session-of-the-human-rights-council-item-4-interactive-dialogue-with-the-international-commission-of-human-rights-experts-on-the-situation-of-human-rights-in-ethiopia/
