Стручњаци са Универзитета у Њујорку обучили су вештачку интелигенцију засновану на великим језичким моделима да препозна иронију и сарказам, преноси часопис „Цомпутер Сциенце“.
У вештачкој интелигенцији данас постоји неколико језичких модела који могу анализирати текстове и погодити њихов емоционални тон – да ли ти текстови изражавају позитивне, негативне или неутралне емоције. До сада су сарказам и иронију обично погрешно класификовали као „позитивне” емоције.
Научници су идентификовали карактеристике и алгоритамске компоненте које помажу вештачкој интелигенцији да боље разуме право значење онога што се говори. Затим су тестирали свој рад на моделима РоБЕРТа и ЦАСЦАДЕ ЛЛМ тако што су их тестирали користећи коментаре на Реддит форуму. Испоставило се да су неуронске мреже научиле да препознају сарказам скоро као и просечна особа.
С друге стране, сајт Фигаро објавио је да уметници сами „заразе“ своја дела како би преварили вештачку интелигенцију (АИ). Програм Глазе, који је развио Универзитет у Чикагу, додаје ознаку радовима која збуњује АИ. Суочени са експлоатацијом података од стране вештачке интелигенције, уметници постављају „замку“ у своје креације, чинећи их неупотребљивим.
Палома МцЦлаин је америчка илустраторка. АИ сада може да креира слике у њеном стилу, иако МцЦлане никада није дао њену сагласност и неће добити никакву уплату. „То ме збуњује“, каже уметник који живи у Хјустону у Тексасу. "Нисам познат, али се осећам лоше због те чињенице."
Да би спречила коришћење својих радова, користила је софтвер Глазе. Глазе додаје невидљиве пикселе својим илустрацијама. Ово збуњује АИ јер рад софтвера чини слике мутним.
„Покушавамо да искористимо технолошки способности заштите људских креација од вештачке интелигенције“, објаснио је Бен Зхао са Универзитета у Чикагу, чији је тим развио софтвер Глазе за само четири месеца.
Већина података, слика, текста и звукова који се користе за развој АИ модела се не достављају након изричитог пристанка.
Друга иницијатива је покретачка компанија Спавнинг, која је развила софтвер који детектује претраге на платформама за слике и омогућава уметнику да блокира приступ својим радовима или пошаље другу слику уместо оне коју тражи. Ово „трује“ перформансе вештачке интелигенције, објашњава суоснивач Спавнинга Јордан Маиер. Више од хиљаду сајтова на Интернету је већ интегрисано у мрежу стартапа – Кудурру.
Циљ је да људи могу да заштите садржај који креирају, рекао је Бен Џао. У случају стартапа Спавнинг, идеја је не само да постоје забране коришћења дела, већ и да се омогући њихова продаја, објаснио је Џордан Мејер. По његовом мишљењу, најбоље решење би било да се сви подаци које користи АИ дају уз сагласност и уз накнаду.
