Пре две године, Лондон је најавио Партнерство за миграције и економски развој (МЕДП), које се сада назива Партнерство за азил између Уједињеног Краљевства и Руанде, који је навео да ће тражиоци азила у Великој Британији бити послати у Руанду пре него што се њихови случајеви саслушају.
Национални систем азила Руанде би тада размотрио њихову потребу за међународном заштитом.
У новембру 2023. Врховни суд Уједињеног Краљевства рекао је да је та политика незаконита због забринутости за безбедност у Руанди. Као одговор, Велика Британија и Руанда су направиле нови закон, проглашавајући Руанду сигурном земљом, између осталих одредби.
Ризик од протеривања
Британски премијер Риши Сунак ради на усвајању закона и недавно је рекао да ће први лет који превози тражиоце азила кренути за 10 до 12 недеља, око јула, према извештајима међународних медија.
Међутим, специјални известиоци УН упозорио да уклањање тражилаца азила у Руанду, или било где другде, могло би да доведе авиокомпаније и ваздухопловне власти у опасност од рефоулемента – присилни повратак избеглица или тражилаца азила у земљу у којој се могу суочити са прогоном, мучењем или другом озбиљном повредом – „што би представљало повреду права на слободу од тортуре или другог окрутног, нехуманог или понижавајућег поступања”.
Стручњаци су рекли да „чак и ако се одобре споразум између Уједињеног Краљевства и Руанде и Закон о безбедности Руанде, авио-компаније и регулатори за ваздухопловство могу бити саучесници у кршењу међународно заштићених људских права и судских налога тако што ће олакшати пресељење у Руанду“.
Додали су да би авио-компаније требало да буду одговорне ако помогну у уклањању тражилаца азила из Велике Британије.
Експерти УН-а били су у контакту са Владом Уједињеног Краљевства и националним, европским и међународним регулаторима за ваздухопловство како би их подсетили на њихове одговорности, укључујући и под УН-ом Водећи принципи о пословању и људским правима.
УН Савет за људска права именује специјалне известиоце за праћење и извештавање о глобалним ситуацијама и питањима. Они служе у свом индивидуалном својству, нису особље УН, независни су од било које владе или организације и не добијају накнаду за свој рад.
