7.3 C
Брисел
Субота, децембар КСНУМКС, КСНУМКС
РелигијаХришћанствоМоже ли православна црква помоћи у размјени ратних заробљеника...

Може ли православна црква помоћи у размени ратних заробљеника између Украјине и Русије

ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: Информације и мишљења у чланцима су они који их износе и за то су сами одговорни. Публикација у The European Times не значи аутоматски прихватање става, већ право на његово изражавање.

ПРЕВОД ОД ОДГОВОРНОСТИ: Сви чланци на овом сајту су објављени на енглеском. Преведене верзије се раде путем аутоматизованог процеса познатог као неуронски преводи. Ако сте у недоумици, увек погледајте оригинални чланак. Хвала на разумевању.

Цхарлие В. Греасе
Цхарлие В. Греасе
ЦхарлиеВГреасе - Репортер на "Ливинг" за The European Times Вести

Уочи највећег православног празника Васкрсења Христовог, супруге и мајке ратних заробљеника из Русије и Украјине моле старешине, свештенство и све вернике у православним земљама да сарађују са властима за ослобађање њихових синова, браће. а мужеви по принципу „сви за све”.

Иницијатива је организација „Наш излаз“ – јавни покрет за повратак кући војних лица војске Руске Федерације, који су створиле три жене: Ирина Кринина, Олга Ракова и Викторија Ивлева. Прве две су напустиле домовину и населиле се у Украјини да би биле ближе својим мужевима, који су у украјинском заточеништву, а трећа је новинарка и активисткиња за људска права. Не желе да се врате у Русију јер се не слажу са тамошњом политиком власти. Сада помажу руским мајкама и женама да пронађу своје мужеве, радећи на убрзању размене затвореника. „У време рата људи се мере батаљонима и иза бројева се човек не види, а ми позивамо да дигнемо глас да је у очима Божијим душа сваког човека важна и свако има право на спасење и опрост“, стоји у позиву „Наш излаз“.

Њиховом апелу придружују се и жене из Украјине, чији су синови, мужеви и рођаци у страшним условима руских логора за ратне заробљенике. „Овај рат је патња за мајке и жене и овде у Украјини, чији синови и мушкарци гину у одбрани своје земље, страдају и за жене и мајке у Русији, које из непознатог разлога шаљу своје синове у овај страшни рат. “, каже Олга Ракова на представљању њиховог пројекта крајем децембра 2023. (овде). „Можемо постићи много ако се ми обичне жене удружимо“, додаје она.

Последња размена заробљеника између Русије и Украјине обављена је 8. фебруара и за сада су такве акције престале. Иницијатори истичу да је, генерално, ослобађање ратних заробљеника компликован и веома спор процес. За различите групе затвореника у њему учествују не само Украјина и Русија, већ и треће земље и међународне организације. У овим преговорима по правилу долазе до изражаја политички, економски и војни мотиви. Уз приоритет украјинских заробљеника, руска страна ослобађа војне специјалисте, висококвалификоване официре, пилоте. Русија такође улаже додатне напоре да ослободи војнике регрутоване из затвора (такозвани „затвореници“). Реч је о криминалцима које је руска војска регрутовала директно из затвора уз обећање да ће по истеку уговора бити пуштени без одслужења казне. Они су од интереса за преговараче из Русије, јер се по изласку из заточеништва поново враћају на фронт. Тако руским мобилисаним војним и уговорним радницима нема изгледа да се ускоро врате у домовину.

Све ово ствара могућност постојања огромног броја преварантских шема којима се манипулише ионако стресним рођацима заточених. Размена „сви за све“ ће стати на крај таквој пракси, наводи „Наш излаз“.

Током рата број ратних заробљеника се повећао. Тачне бројке не наводе ни једна ни друга страна, али се ради о десетинама хиљада. А ако Украјина, према „Нашем излазу” и другим хуманитарним организацијама, поштује Женевску конвенцију и обезбеђује неопходне услове за живот у логорима, онда се украјински ратни заробљеници држе у ужасним условима.

На иницијативу римокатолика извршено је неколико размена ратних заробљеника Црква, али православна црква до сада није покренула такав процес.

У јулу 2023. Мађарска је покренула иницијативу за ослобађање украјинских ратних заробљеника закарпатско-мађарског порекла, у којој су као посредници учествовали Малтешки ред Римокатоличке цркве и Руска православна црква. Ратни заробљеници су пуштени из руских логора и предати Мађарској, а Патријаршија је своје учешће описала као „мотивисану хришћанском филантропијом“.

Према речима жена из организације „Наш излаз“, „само Црква може питање размене затвореника из равни статистике изнети у морални хуманитарни дискурс, када је важна душа сваког човека. Такође може показати спремност за преговоре и превазилажење љутње."

Папа Фрања послушао је молбу покрета „Наш излаз“ и укључио је у своју ускршњу поруку позив на размену затвореника „сви за све“ између Русије и Украјине.

„Наш излаз“ сматра да православна црква може и треба да буде важан фактор у спровођењу оваквог чина. Свештеници, пастири, посвећени бризи о људској души, знају да је хришћанско милосрђе изнад правде и у заточеништву виде страдалника. Уочи Васкрсења Христовог позивају помесне православне цркве да упућују апел да се организује васкршња општа размена затвореника – све с једне стране за све с друге.

Остале су још само две недеље до православног Ускрса, у коме се мајке, супруге и рођаци заробљеника са обе стране надају саосећању верника који могу да подрже апел за њихово заједничко ослобођење по принципу „сви за све“ .

- Адвертисемент -

Више од аутора

- ЕКСКЛУЗИВНИ САДРЖАЈ -спот_имг
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -спот_имг
- Адвертисемент -

Мораш прочитати

Најновији чланци

- Адвертисемент -