Многи Американци верују у раздвајање цркве и државе, али други, често конзервативни евангелисти, често тврде да се та идеја нигде не налази у Уставу САД.
Далиа Фахми је писала за пев Истраживање јула то раздвајање цркве и државе поново је дошло под лупу овог лета након што је амерички Врховни суд стао на страну верских конзервативаца у низу пресуда.
Једна од пресуда дозвољава државама да индиректно финансирају верске школе, док друга штити верске школе од федералних тужби за дискриминацију при запошљавању.
Фахми је написао да су Американци расправљали где да повуку границу између религија и влада од оснивања Сједињених Држава.
Она напомиње да чак и док расте проценат религиозно неповезаних Американаца, црква и држава остају испреплетене на много начина – често уз подршку јавности.
Она је изнела осам чињеница о везама између религија и владе у Сједињеним Државама, на основу претходно објављених анализа Пев Ресеарцх Центер-а.
- Сваки државни устав помиње или Бога или божанско, али Устав САД не помиње Бога,
„Бог се такође појављује у Декларацији независности, заклетви верности и у америчкој валути“, пише Фахми.
- Амерички Конгрес је одувек био претежно хришћански, а отприлике девет од десет представника (88 процената) у садашњем Конгресу се идентификују као хришћани, показује анализа из 2019.
ПРОТЕСТАНТИ И КАТОЛИЦИ ПРЕМАШЕ ЗАСТУПЉЕНИ
Док је број самоидентификованих хришћана у Конгресу опао на изборима 2016, хришћани у целини – а посебно протестанти и католици – и даље су презаступљени на Капитол Хилу у односу на њихов удео у становништву САД.
Верски састав 116. Конгреса
- Скоро сви председници САД, укључујући Доналда Трампа, били су хришћани, а многи су се идентификовали или као епископалци или презбитеријанци.
Ипак, двојица најславнијих председника, Томас Џеферсон и Абрахам Линколн, нису имали формалну верску припадност. Већина америчких председника положила је заклетву Библијом, а своју заклетву традиционално потписују са „помози ми Боже“.
- Отприлике половина Американаца сматра да је или веома (20 одсто) или донекле (32 одсто) важно да председник има јака верска уверења, показало је истраживање у фебруару.
Али само око четири од десет (39 одсто) каже да је важно да председник дели своја верска уверења. Републиканци чешће него демократе кажу да је бар донекле важно да председник има јака верска уверења (65 одсто наспрам 41 одсто).
- Американци су подељени у погледу тога у којој мери закони земље треба да одражавају библијска учења.
Скоро 50 одсто одраслих Американаца каже да би Библија требало да утиче на законе земље или у великој мери (23 одсто) или нешто (26 одсто), а више од четвртине (28 одсто) каже да би Библија требало да превлада над вољом народа ако ово двоје су у супротности, показало је фебруарско истраживање. У међувремену, половина Американаца каже да Библија не би требало много да утиче на америчке законе (19 одсто) или уопште (31 одсто).
Половина Американаца каже да би Библија требало да утиче на америчке законе; а 28 одсто је фаворизује у односу на вољу народа
- Укупно 63 одсто Американаца каже да цркве и друге богомоље треба да остану ван политике.
Чак више од три четвртине (76 одсто) каже да ове богомоље не би требало да подржавају политичке кандидате током избора, према истраживању из 2019. Али, више од трећине Американаца (36%) каже да цркве и друге богомоље треба да изразе своје ставове о друштвеним и политичким питањима. (Џонсонов амандман, усвојен 1954. године, забрањује институцијама ослобођеним пореза као што су цркве да учествују у политичким кампањама у име било ког кандидата.)
- Само око трећине Американаца (32 одсто) каже да би владине политике требало да подржавају верске вредности. Скоро две трећине (65 одсто) каже да религију треба држати подаље од владиних политика, показало је истраживање Пев Ресеарцх Центер-а из 2017.
- Врховни суд САД пресудио је 1962. да је неуставно да наставник води час молитве у јавној школи, али 8 процената ученика јавних школа старости од 13 до 17 година каже да је то искусило, према истраживању из 2019.
(Међутим, могуће је да су неки тинејџери који су говорили о искуству раније похађали верске приватне школе у којима је молитва коју предводе учитељи уставна.) Ово искуство је чешће на југу (12 процената) него на североистоку (2 проценат). Четрдесет један одсто америчких тинејџера у државним школама сматра да је прикладно да наставник води час у молитви, укључујући 29 одсто тинејџера који знају да је ова пракса забрањена, али кажу да је ипак прихватљива.
