Турски председник Тајип Ердоган учествовао је на свечаној церемонији почетка изградње Истанбулског канала. која ће ићи паралелно са Босфором и спајати Црно и Мраморно море.
Изградња ће почети са једним од шест мостова преко будућег канала. Ердоган је ово назвао новом страницом у развоју Турске.
Канал ће имати дужину од 45 км и минималну ширину од 275 метара на дубини од 21 метар.
Ердоган је подсетио да данас Босфором прође 45 хиљада бродова годишње и сваки такав пролаз представља претњу за град, јер бродови превозе различит терет.
„Ми на нови пројекат гледамо као на пројекат за спас будућности Истанбула“, рекао је Ердоган.
Уједно, то ће бити и кључни мост, који је последњи део још једног мега пројекта који је већ изграђен – Северни коловоз Истанбула, који почиње од округа Силиври, пролази кроз нови истанбулски аеродром, наставља се преко Босфора на ул. новоизграђени трећи мост Иавуз Султан Селим и спаја се на аутопут за Анкару. Дакле, транзит се обавља кроз Истанбул без уласка у прометна подручја метрополе.
Истанбулски канал биће изграђен на европској страни турске метрополе и биће дугачак око 45 километара, широк 275 метара и дубок 20.75 метара.
Након Ердоганове најаве пројекта, студије за процену трасе Истанбулског канала спровели су различити универзитети 2011-2013.
У 2013-2014. години урађен је идејни пројекат након добијених геолошко-геотехничких података из радова бушења на траси утврђеној за канал.
Кроз проучавање искуства вештачких пловних путева у свету, припремљена је мапа истраживачких пројеката и 2014-2017. године урађене су прелиминарне студије за пројекат истраживања.
Детаљне теренске, лабораторијске студије и процес извештаја о процени утицаја на животну средину Истанбулског канала спроведени су 2017-2019.
На пројекту Истанбулског канала радило је укупно 204 научника и стручњака са различитих универзитета и институција.
Планирана је и изградња марине, контејнерских лука, рекреативног простора и логистичког центра као додатне компоненте пројекта уз објекте и објекте потребне за Истанбулски канал.
Укупна вредност пројекта процењена је на 75 милијарди турских лира (8.6 милијарди долара) и очекује се да ће бити изграђен у оквиру јавно-приватне сарадње. Током састанка на којем је Ердоган најавио пројекат, он је такође рекао да ће пројекат у потпуности бити финансиран из националних средстава.
Очекује се да пројекат буде завршен за седам година, уз око годину и по припремних радова и пет и по година изградње.
Преко Истанбулског канала биће изграђено шест мостова, који ће Истанбул претворити у град са два мора.
Планирана је изградња нових стамбених насеља са више од 250,000 станова са обе стране Истанбулског канала.
ЕКОЛОЗИ: ЗА И ПРОТИВ
Турски еколози одавно алармирају јер бродови који пролазе Босфором загађују животну средину, „трују” животе становника 16-милионог (према званичним подацима) и 20-милионог (према незваничним) мегалополиса. И сам природни канал расте плитко, укључујући и не издржавање оптерећења. Осим тога, у случају удеса и изливања нафте током проласка нафтних танкера Босфором, то би могло имати катастрофалне последице по већ нарушен екосистем. А ако томе додамо и незадовољство самих бродовласника због потребе да се чека, понекад и недељама, у реду за пролазак Босфором, онда би изградња вештачког канала могла да постане веома исплатива алтернатива за све. Али и овде су еколози први рекли своју реч („Улусларарасı политика ацıсıндан Канал Истанбул: 310 милиона инсан ицин бир риск”). Они су уверени да интервенција оволиких размера, односно ушћа Мраморног и Црног мора, може имати и веће негативне последице од прекомерног коришћења Босфора. Говоримо о повећању нивоа водоник сулфида у Мраморном мору након његовог спајања са Црним морем, што може довести до смрти неких представника флоре и фауне, а такође прети и непријатним мирисом из канала. .
Други – претварање историјског центра и пословних квартова европског дела Истанбула у острво, по мишљењу стручњака, такође представља претњу не само природи, већ и историјским и археолошким атракцијама којима је овај регион богат.
