Верско ходочашће је сигуран знак хуманости. Према речима румунског патријарха Данијела, постоји много разлога за ходочашће и оно има дубок духовни значај када се доживи на прави начин и правилно схвати. Ходочасник је особа која жели да посети и поклони се библијским светињама, гробовима мученика, моштима светаца, чудотворним иконама или местима где живе славни духовни старци.
1. Главни разлози за ходочашће су следећи:
- Богослужење је визуелни подсетник на места на којима се манифестује дивна љубав и деловање Божије према људима и кроз људе. Поклоник је неко ко жели да се дотакне светиње или светих моштију у којима се и кроз које се освећујуће присуство Божије само у најјачој мери испољило, да би поклоник учврстио своју веру и љубав према Богу.
- Због тога се богослужење врши ради побољшања молитве и духовног живота.
- Богослужење се често схвата као духовни чин захвалности Богу за све дарове примљене од Њега; тако оно постаје само по себи и исцељујуће дејство и принос захвалности.
- Богослужење обухвата и чин покајања за грехе и крунисано је исповедањем свих учињених грехова, молитвама за опроштење и спасење душе.
- Обожавање може бити мотивисано и снажном жељом да се добије Божја помоћ да се нешто важно постигне или да се излечи од физичке или менталне болести.
2. Дубоки духовни значај богослужења је у томе што оно даје духовну корист личном животу ходочасника и животу Цркве.
Обожавање као тражење и кушање светости нашег постојања. Кроз богослужење, човек и Бог траже и сусрећу се на опуштен и мистичан начин. Аврам је напустио своју домовину, Ур Халдејски, и отпутовао далеко у земљу коју му је Господ обећао, Ханан (Пост. 12:1-5).
Верско богослужење је претраживање у овом свету за оно што није од овога света – Царство Божије, за које Сам Господ Исус Христос каже: „Иштите најпре Царство Божије“ (Мт. 6) и „Царство моје није од овога свет“ (Јован 33:18).
Богослужење има и пророчко значење, које савремени теолог описује на следећи начин: „Ове заједнице људи (тј. поклоника) које певају своју веру, симболизују и успостављају вишезначну заједницу људи (народа) за које је написано. у последњем поглављу књиге Исаије и у визионарској књизи Откривења. Од Аврамовог дана, сви верници су обожаваоци који путују кроз пустињу у Обећану земљу, корак по корак схватају да их Христос прати на путу и позива их да Га препознамо у ломљењу хлеба (Лк. 24).
Богослужење нас учи да је мисија Цркве да тражи светост и њена жеља да оствари пуноћу живота у Господу. Туристичко путовање није ходочашће ако не постане мистично путовање, унутрашње ходочашће, настојање да се молитвом и помирењем приближимо Богу.
