7 C
Брисел
Субота, децембар КСНУМКС, КСНУМКС
ВестиБугарска и „јеврејско питање“

Бугарска и „јеврејско питање“

ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: Информације и мишљења у чланцима су они који их износе и за то су сами одговорни. Публикација у The European Times не значи аутоматски прихватање става, већ право на његово изражавање.

ПРЕВОД ОД ОДГОВОРНОСТИ: Сви чланци на овом сајту су објављени на енглеском. Преведене верзије се раде путем аутоматизованог процеса познатог као неуронски преводи. Ако сте у недоумици, увек погледајте оригинални чланак. Хвала на разумевању.

Невсдеск
Невсдескhttps://europeantimes.news
The European Times Вести имају за циљ да покрију вести које су важне за подизање свести грађана широм географске Европе.

Данас напетост између Бугарске и Републике Северне Македоније ескалира на основу различитих читања о низу питања из новије и даље историје две суседне државе. Једно од осетљивих питања је учешће Бугарске у Унији сила Осовине током Другог светског рата и Холокауста.

Немачки архиви садрже документе који сведоче не само о сталном притиску Берлина на бугарску владу по јеврејском питању, већ и о отпору бугарских политичара да се повинују. Дозволимо архиви да исприча причу кроз извештај Шеленберга из 1942:

Директору безбедносне полиције

и Служба безбедности

упућена 9. новембра 1942. године

примљена 17. новембра 1942. године

Министарству иностраних послова

господине државни секретар Лутер

Берлин

Вилхелмстрассе 74-76

Поштовани господине државни секретаре!

Шаљем вам извештај о најновијим дешавањима у приступу бугарске владе јеврејском питању.

Убрзо након објављивања најновијих одредби о Јеврејима и именовања Комесара за јеврејска питања, високи и високи представници бугарске владе су очигледно дошли до закључка да су ове пооштрене мере премашиле меру подношљиве. Као резултат тога, након истека августовских рокова, на пример, да Јевреји напусте одређене градове или да се ови други обележе малим јеврејским звездицама, недавно су поново уведене разне погодности за Јевреје.

Понашање министра унутрашњих послова Габровског, који је у почетку показао барем довољно оштар однос према Јеврејима, у последње време је у том погледу било крајње умерено. То се може видети из низа чињеница у наставку.

Дана 27.9. око 350 Јевреја окупља се у дворишту министарства унутрашњих послова. Желе да поднесу до рока 29.9. прописане личне ствари и декларације. Министар Габровски, који је овај скуп видео кроз свој прозор, сишао је у двориште Јевреја и пред свим службеницима и службеницима министарства и на њихово велико изненађење одржао получасовни умирујући говор. Каже им, између осталог, да не брину: влада све води рачуна, најгоре је већ превазиђено и тако даље. Затим је стао на улаз у министарство и примио личне ствари, проналазећи умирујуће речи за све.

Резултат ових министрових поступака је да су се Јевреји, који су се до тада помирили са својом судбином и следили наређења јеврејског комесара, охрабрили и сада себи дозвољавају дрско и непримерено понашање како у Комесаријату тако иу Комесаријату. јавно.

Дан касније, министар Габровски је забранио бугарској штампи да објављује материјале о јеврејском питању и активностима Јеврејског комесаријата. Његово објашњење је да је јеврејско питање у Бугарској већ решено и да народ није задовољан мерама против Јевреја.

Министар Габровски је више пута наговестио јеврејском комесару Белеву да Савет министара и Палата желе ублажавање мера против Јевреја. Док у Пловдиву и Скопљу, на пример, већ постоје ограничења за посете ресторанима, позориштима и другим, он још није потписао релевантну наредбу за престоницу, припремљену крајем септембра.

* Поред тога, Габровски је поменуо Белеву да су чак и неки познати немачки економисти били критични према престрогим мерама против Јевреја. Немачка је тиме изгубила, по мишљењу ових економиста, квалификоване стручњаке који су заузимали значајна места.

Министар правде Партов је 30.9. састанак са комесаром Белевим, на коме је инсистирао да ношење обележја прописаних за Јевреје не буде обавезно, да их не треба исељавати и да мере према њима не буду везане роковима. Министар је затражио и од повереника да се начелно ублажи положај Јевреја.

Уз залагање бројних посланика из владине већине пред Белевом, сам краљ је неколико пута интервенисао преко разних својих рођака у корист Јевреја. Тако је краљев саветник Балан тражио од повереника податке о болесном Јеврејину који живи недалеко од краљеве летње резиденције. Балан је дословно рекао: „Краљ наређује. Разни људи из краљевске канцеларије ступили су пред Белева и давали директне инструкције за уступке и олакшице Јеврејима.

У почетку су сви Јевреји који су се венчали после 1.9.40 морали да носе жуте звезде. Међутим, премијер Филов је у међувремену ослободио не само њих већ и све крштене Јевреје. То се догодило без знања комесара Белева, као одговор на молбу софијског митрополита Стефана. Филов је овај рељеф мотивисао годишњицом крунисања цара Бориса. Митрополит Стефан, који је уопштено, у складу са својим англофилским ставом, веома активан у овој смерници, издао је почетком октобра упутство на основу Филовљевог наређења црквеним службеницима да обавесте Јевреје о овој олакшици.

Више на 27.9. Стефан је одржао проповед у својој катедрали рекавши да је Господ казнио Јевреје што су разапели Христа тако што их је протерао и лишио сопствене државе. Тако је одредио њихову судбину. Међутим, људи немају право да их муче и прогоне. Нарочито за Јевреје који су прешли на хришћанство, задатак хришћана је да их посматрају као браћу и да их подржавају на сваки могући начин. Бог може, нагласио је Стефан, да казни и до два-три пута, али хришћани немају таква права.

До почетка октобра само око 20% Јевреја који живе у Бугарској добило је жуте значке, пошто их није било у довољним количинама. Међутим, истовремено је обустављена и њихова производња, под изговором да у Софији постоји несташица струје и да би требало прекинути снабдевање струјом неким предузећима. Међу њима је и радионица која производи јеврејске звезде. Непотпуно је било и обележавање јеврејских радњи и домова, које је требало да буде завршено до 29. септембра. Ове мере су, у сваком случају, од почетка биле осуђене на неуспех, јер ниједан орган, укључујући полицију, није имао задатак да контролише ношење беџева и обележавање домова и продавница. Због тога су многи Јевреји убрзо након увођења звезда поново скинули њих. Бахато понашање Јевреја, њихово непоштовање државних прописа, подстакнуто је потпуно равнодушном реакцијом већине бугарског становништва. Као посебан пропуст, намернику импонује чињеница да у потпуности недостаје циљана пропаганда, објаве у новинама и сл. да би се становништву објаснила сврха и смисао ових мера. Масе уопште нису свесне да она сама мора бити активно укључена у изолацију Јевреја. У првим данима, Јевреји се очигледно нису осећали добро када су носили звезде у јавности. У међувремену, међутим, имају толико симпатија од обманутог становништва да се поносе овим значкама. Посебно је упечатљиво што поред њих често окаче националне симболе, портрете краља или краљице. “

- Адвертисемент -

Више од аутора

- ЕКСКЛУЗИВНИ САДРЖАЈ -спот_имг
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -
- Адвертисемент -спот_имг
- Адвертисемент -

Мораш прочитати

Најновији чланци

- Адвертисемент -