Анти-култи – Од догађаја на Мајдану 2014. године, када је тадашњи председник Јакунович био приморан да поднесе оставку после огромних протеста на улицама Украјине, паневропски анти-култ покрет, предвођен Европском федерацијом центара за истраживање и информисање о секташтву (ФЕЦРИС), учествовао је у руској пропагандној машини која је коначно довела до садашњег рата.
Године 2013., након што је Украјина неколико година била на проевропској путањи и спремала се да потпише споразум о придруживању са ЕУ који би ближе интегрисао политичке и економске везе између ЕУ и Украјине, Путинове снаге су извршиле притисак на Јакуновича да поништи споразум . Јакунович, који је био познат као проруски корумпирани лидер, попустио је и то је започело оно што се назива револуцијом Мајдана у Украјини.
Рачунајући на верске снаге против Запада
Револуција на Мајдану представљала је велику претњу за Путина, који је тада покренуо пропагандну машину да дискредитује нове власти. Од тада, руска реторика против нових украјинских демократских снага на власти, које дефинитивно нису биле проруске, укључивала је оптужбе да су неонацисти, али и да су марионете западних демократија које крију антируску агенду. За своју пропаганду, у великој мери је рачунао на своје „верске снаге“, углавном на Руску православну цркву, која је и даље имала прилично значајан утицај у Украјини.
Главни лидери Руске православне цркве, као што је патријарх Кирил, увек су подржавали Путинове напоре да се ослободи проевропских снага у Украјини, оптужујући их за прогон украјинских православних припадника који су повезани са Московском патријаршијом (што је донекле могло бити тачно , као што је било супротно на руском контролисаним окупираним територијама у Украјини), али и да угрози јединство „староруске“[КСНУМКС], и још увек то чине као што смо недавно могли да видимо када је патријарх Кирил оптужио оне који се противе Путиновом рату у Украјина ће бити „силе зла“.
Александар Дворкин, „сектолог“
Патријарх Кирил и Владимир Путин такође су могли да рачунају на „анти-култ” покрет, који је у Русији предводио потпредседник ФЕЦРИС-а Александар Дворкин, руско-православни теолог кога су руске власти често представљале као стручњака за „сектологију”. . ФЕЦРИС је француска антикултна организација са паневропским утицајем. Француска влада обезбеђује већину средстава ФЕЦРИС-а, а у ствари ју је основало француско антикултско удружење под називом УНАДФИ (Национална унија удружења за одбрану породице и појединаца од култова) 1994. године.
На самом почетку нове украјинске владе која је изабрана након Јакуновичеве оставке, 30. априла 2014. радио је интервјуисао Александра Дворкина. Глас Русије, главни руски владин радио (који је неколико месеци касније променио име у Радио Спутњик). Дворкин, представљен као „анти-култ активиста и потпредседник Европске федерације центара за истраживање и информисање о секташтву, која је кровна организација анти-култских група у Европи“, замољен је да прокоментарише „скривене верске агенда иза Мајдана и украјинске кризе”. Затим је проследио руску државну пропаганду на веома занимљив начин[КСНУМКС].
На мети су гркокатолици, баптисти и други такозвани „Култови“.
У том интервјуу, Дворкин је прво оптужио Унијатску цркву, такође познату као гркокатолици, да стоји иза револуције: „Постоји неколико верских група и неколико верских култова који играју прилично истакнуту улогу у тим догађајима. Пре свега, унијатска црква… играла је веома истакнуту и веома, рекао бих, насилну улогу за многе унијатске свештенике који су тамо проповедали у свим својим литургијским одеждама…” Када је интервјуер упитао Дворкина шта Ватикан може да уради, као позивао је на „неопходност враћања мировном развоју у Украјини“, Дворкинов одговор је био да објасни да то не може учинити ништа, јер су Ватикан сада предводили језуити, који су постали веома промарксистички настројени и наклоњени револуцији кроз века, додајући: „Па, садашњи папа Фрања, он није баш прореволуционаран, али начин на који се понаша показује да је прихватио део овог наслеђа“.
Затим Дворкин креће на баптисте, оптужујући их да играју важну улогу у Мајдану и да су веома националистички у Украјини. Он даље оптужује тадашњег премијера Јацењука да је „скривени Scientologist“, претварајући се да је унијат: „Било је доста медијских извештаја који су га звали Scientologist… Да је био отворен Scientologist, било би јако лоше. Али ипак, барем бисте знали шта да очекујете од њега. Али када се особа, заправо Јацењук, назива гркокатоличким унијатом [док је а Scientologist], а постојао је унијатски свештеник који је потврдио да је унијат, верујем да је ово веома опасно.” Затим је на занимљив начин теорије завере екстраполирао чињеницу да је то био начин да га ЦИА контролише, користећи Scientology технике у циљу „контролисања његовог понашања и контроле његових поступака”.
На крају, али не и најмање важно, Дворкин је предводио напад на оно што он назива „неопаганизам“, за који је оптужио да је повезан са неонацистима, реторика која је добила веома важан значај у тренутној руској пропаганди, као што можемо видети са „Денацификација“ коју данас заговара Путин да би оправдао рат у Украјини.
Љубавна писма Џерија Амстронга Путину
Дворкин наравно није једини члан ФЕЦРИС-а који је учествовао у руској антизападној пропаганди. Између осталих, канадски присталица/члан ФЕЦРИС-а, Џери Амстронг, написао је два писма Путину која су објављена, једно на сајту Руске православне цркве „прославие.ру“.[КСНУМКС] а други на веб-страници руског филијала ФЕЦРИС[КСНУМКС]. Амстронг је бивши Канађанин Scientologist који је постао отпадник Цркве од Scientology, и који је одлетео у Канаду како би избегао налог за хапшење након што га је амерички суд осудио за неке од његових анти-Scientology активности. У првом писму, објављеном 2. децембра 2014, он каже да сам после посете Русији, „на позив људи у Руској православној цркви... постао проруски расположен“. Он додаје: „Нисам постао антизапад или анти-САД, иако сам мртав против Запада и лицемерја америчке суперсиле. Затим хвали Путина што је понудио азил Едварду Сноудену и што је „веома интелигентан, разуман и председнички“. Након што се пожалио на његову осуду у САД, он се захваљује Путину „за све што су званичници ваше владе учинили да ми олакшају боравак у Русији и да могу да комуницирам са вашим грађанима“, као и што се противио одлуци Европског суда за људска права која осудио је Русију због кршења права Scientologists. Затим окривљује Запад за његову „црну пропаганду“ против председника Русије.
Иако се у овом писму изричито не помиње Украјина, оно је написано уочи нове украјинске демократске ере и усклађено је са реториком да је Русија угрожена западним идеологијама и култовима, и да је последњи бедем за одржавање „моралне позиције“ против таквих .
У свом другом писму Владимиру Путину, објављеном 26. јуна 2018. на руском сајту ФЕЦРИС, Амстронг је представљен на веб страници као „хришћански активиста“ и добар пријатељ господина Дворкина – за кога се каже да се побринуо за превод писмо на руском – почиње честитком Путину на поновном избору. Затим наставља да честита Путину за његове акције на окупираном Криму: „Честитам на отварању Кримског моста за саобраћај. Честитам целој земљи на тако невероватном достигнућу. Ово је благослов и за Крим и за остатак Русије. Затим преузима одбрану Путина од кампање „Западом“ наводећи да је „опасна, окрутна, лицемерна, неразумна и заснована на очигледним идеолошким мотивима“
Писмо се наставља: „Знате да постоје људи у Канади и другим западним земљама који не верују у кампању клеветања против вас, схватају да је погрешна, виде то као претњу, па чак и признају да се може искористити као изговор или окидач за нуклеарни рат. С друге стране, лако је видети да постоји много људи који желе да ова претња и друге сличне претње успеју и расту, а да би то урадили, они планирају, делују, плаћају и добијају плату како би ова претња била делотворна . То су исти људи који овде воде кампању да вас оклеветају.” Опет, ово је реторика завере која је од великог значаја, јер кривицу за рат пребацује на Запад и његову такозвану „кампању клеветања“, која би била основни узрок Путинове обавезе да започне рат у Украјини.
Извештај УСЦИРФ-а о антикултском покрету у Русији
2020. године, америчка комисија за међународну верску слободу (УСЦИРФ) објавила је извештај под називом „Анти-култски покрет и верска регулатива у Русији и бившем Совјетском Савезу“[КСНУМКС]. У извештајима се објашњава да „Док је и совјетско наслеђе и РОЦ [Руска православна црква] су велики утицаји, тренутни ставови и приступи верским мањинама такође потичу од других фактора, укључујући постсовјетска друштвено-економска дешавања, жељу Путиновог режима за националним јединством, индивидуални страх од породичне безбедности или промене уопште, и транснационалне бриге о перцепцији опасности од нових верских покрета (НРМ)”. Иронично, то иде до корена антикултског покрета који дефинитивно потиче са Запада.
У извештају се објашњава да је после 2009. „реторика покрета против култа и руске државе приметно конвергирала током наредне деценије. Понављајући Путинову забринутост за духовну и моралну сигурност, Дворкин је 2007. тврдио да НРМ намерно „наносе штету руским патриотским осећањима“. И тако је почело приближавање и зашто су Руска православна црква и антикулт покрет постали кључни у Путиновој пропагандној агенди.
Говорећи о Дворкину, у извештају се каже: „Дворкинов утицај се такође проширио ван постсовјетске орбите. 2009. године, исте године када је именован за шефа Савета експерата Русије, постао је и потпредседник Европске федерације истраживачких и информационих центара о секташтву (ФЕЦРИС), француске анти-култске организације са паневропским утицајем. Француска влада обезбеђује већину средстава ФЕЦРИС-а, а група редовно шири негативну пропаганду о верским мањинама, укључујући и међународне форуме попут конференције ОЕБС-ове људске димензије. Дворкинов центар је примарни сарадник ФЕЦРИС-а у Русији и добија значајну финансијску подршку и од РОЦ-а и од руске владе.
Затим, у поглављу под називом „извоз нетолеранције у Украјину“, УСЦИРФ наставља: „Русија је донела свој рестриктивни оквир верске регулативе када је напала Крим 2014, укључујући симбиозу између анти-култ идеја и националне безбедности. Окупациони режим у Украјини често је користио верске прописе да терорише општу популацију, као и да циља на активисте у заједници кримских Татара. У свом закључку, извештај УСЦИРФ јасно показује да су „Александар Дворкин и његови сарадници одредили утицајне улоге у влади и друштву, обликујући јавни дискурс о религија у бројним земљама.”
Борба Доњецка и Луганска против култова тзв
Занимљиво је да су псеудо-државе Донбаса Доњецк и Луганск била једина места на свету која чине борбу против „култова“ уставним принципом. Часопис Биттер-Винтер о вјерској слободи закључио је из тог и других доказа о њиховом бруталном порицању вјерске слободе, да је „оно што се дешава у псеудо-'Доњецкој Народној Републици' и 'Луганској Народној Републици' јасан приказ дистопичне православне теократије Путинови идеолози имају на уму „руски свет“ чије границе непрестано проширују“.[КСНУМКС]
Такође није први пут да је покрет против култа уопште, а посебно ФЕЦРИС, повезан са националистичком и проратном пропагандом широм Европа. У извештају објављеном у јулу 2005. године, који су потписали француски адвокат и Мирослав Јанковић, који је касније постао национални правни службеник ОЕБС-а у Србији, истакнуто је да је представник ФЕЦРИС-а у Србији био пуковник Братислав Петровић.[КСНУМКС].
ФЕКРИСОВА прошлост у Србији
Према извештају, пуковник Војске Југославије Братислав Петровић био је и неуропсихијатар. За време Милошевићевог режима руководио је Институтом за ментално здравље и војну психологију Војне академије у Београду. Са те позиције се специјализовао за селекцију и психолошку припрему војника Милошевићеве војске пре њиховог упућивања у рат. Пуковник Петровић је такође био кључан у прослеђивању Милошевићеве пропаганде да су Срби жртве, а не починиоци геноцида у Босни, супротно свим поузданим извештајима УН о овој теми.
Извештај иде даље: „Петровић сада примењује своје психолошке технике индоктринације да циља на верске мањине. Ипак, ово није ново. Током 1993. године, док је у Хрватској и Босни било у току етничко и верско чишћење, Петровић је том истом идеологијом осудио верске мањине у Србији, оптужујући их да су терористичке организације и згодно их етикетирајући као „секте“.
У извештају се даље наводе сви такозвани култови који су били на мети ФЕЦРИС-а у Србији: баптисти, назареји, адвентисти, Јеховини сведоци, мормони, пентекосталци, теозофија, антропозофија, алхемија, кабала, јога центри, Трансцендентална медитација, Карма центар, Схри Цхимнои, Саи Баба, Харе Кришна, Фалун Гонг, Розенкројцерски ред, масони, итд. Као што видите, Петровић је био далеко од тога да се бори против култова. Оне су биле сличне онима које су биле на мети пропаганде Дворкина и РОЦ у Русији у покушају да оправдају заштиту „руских патриотских осећања“ и „духовне безбедности“.
ФЕЦРИС подржан од стране православних вођа и цркава на другим местима
Ову иницијативу ФЕЦРИС-а подржала је Српска православна црква, која је, по речима његовог представника владике Порфирија, изнела потребу за „аутентичним подацима у разоткривању секти једне по једне као група које шире духовни терор и насиље“. Порфирије је навео и да ће „Борба против овог зла бити лакша када дође до Закона о верским организацијама“, позивајући се на предлог закона који су он и Петровић покушали да измене. Амандман који су поднели (али који је одбијен) имао је за циљ смањење права мањина у Србији. Опет, ово је веома слично ономе што се догодило у Русији, осим што је у Русији усвојен закон о ограничавању права верских мањина за који је лобирао ФЕЦРИС и који се у великој мери користио против ненасилних верских група.
Занимљиво је да представник ФЕЦРИС-а у Белорусији има везу на веб-страници ФЕЦРИС-а која води директно до веб-странице Белоруске православне цркве, која је ништа мање него огранак Руске православне цркве. Бугарски представник ФЕЦРИС-а, „Центра за истраживање нових верских покрета”, на свом сајту објављује позиве Бугарске православне цркве да не толерише „неканонска окупљања”.
Ипак, како је наведено у извештају УСЦИРФ 2020: „Дворкин и његови сарадници немају монопол на православну мисао и мишљење, а различити гласови унутар цркве [РОЦ] критиковали су покрет против култа због ослањања на дискредитоване теорије и неканонске извори”. Такви „гласови неслагања“ се нису чули међу ФЕЦРИС-ом.
[КСНУМКС] Руси су били раносредњовековна група, која је живела у модерној Русији, Украјини, Белорусији и другим земљама, и преци су модерних Руса и других источноевропских етничких група.
[КСНУМКС] Интервју Александра Дворкина на Глас Русије, 30. априла 2014. у емисији „Бурнинг поинт“.
[КСНУМКС] https://pravoslavie.ru/75577.html
[КСНУМКС] https://iriney.ru/послевоеннаиа-еклектика/сајентологииа/остановит-оцхернение-россии-откриитое-писмо-биивсхего-сајентолога-владимиру-путину.хтмл
[КСНУМКС] https://www.uscirf.gov/publication/anti-cult-movement-and-religious-regulation-russia-and-former-soviet-union
[КСНУМКС] https://bitterwinter.org/donetsk-and-luhansk-denying-religious-liberty/
[КСНУМКС] Извештај на тему „Репресија над верским мањинама у Србији: Улога Европске федерације центара за истраживање и информисање о секташтву (ФЕЦРИС)“ – 27. јул 2005. од Патриције Дувал и Мирослава Јанковића.
