Представила ју је комесарка Савета Европе за људска права Дуња Мијатовић годишњи извештај 2021 Парламентарној скупштини током скупштинског пролећног заседања крајем априла. Повереник је истакао да су трендови који подрива заштиту људских права настављени и у 2021. години.
Теме које покрива Извештај варирају од слободе медија и безбедности новинара до заштите миграната, од слободе мирног окупљања до права жена и девојака, особа са инвалидитетом, заштитника људских права и деце, као и транзиционе правде*, права на здравље и расизам.
"Ови трендови нису нови" гђа Дуња Мијатовић приметио. „Оно што је посебно алармантно је степен назадовања многих принципа људских права и широко распрострањено подривање владавине права, што је предуслов за заштиту људских права.
У свом говору за Парламентарној скупштини Савета Европе комесар се посебно осврнуо на последице рата у Украјини. „Током последњих 61 дан рата, Украјина је била поприште еклатантних кршења људских права почињених над цивилним становништвом. Слике беживотних тела цивила, брутално убијених у градовима и селима у Украјини, све су нас оставиле без текста“, рекла је Дуња Мијатовић.
Она је додала: „Они пружају упечатљиву илустрацију шокантних извештаја о кршењу људских права и кршењу међународног хуманитарног права, као што су погубљења по кратком поступку, отмице, мучење, сексуално насиље и напади на цивилну инфраструктуру, почињени у областима Украјине раније под контролу руских трупа. На многе од ових прекршаја, укључујући и оне који су се појавили у Бучи, Борођанци, Тростјанцу, Краматорску и Мариупољу, јавно сам реаговао.
„Овај рат и очигледно занемаривање људског живота које он доноси треба да престану. Сваки напор мора бити уложен у спречавање нових зверстава. Страшна дјела почињена над цивилним становништвом могу представљати ратне злочине и не смију проћи некажњено. Сви они морају бити документовани и детаљно истражени, а њихови починиоци идентификовани и приведени правди“, истакла је Дуња Мијатовић.
Она се нада да ће европске државе чланице наставити да подржавају украјински правосудни систем, као и Међународни кривични суд, како би могли да испоруче одређену меру правде и репарације жртвама.
Она је такође позвала владе и парламенте држава чланица да ојачају напоре на координацији и повећању подршке одговору на хуманитарне потребе и потребе људских права људи који беже од рата у Украјини са средњорочном и дугорочном перспективом.
Комесарка за људска права је, међутим, такође приметила да, иако је утицај рата на људска права оних који беже из Украјине и оних који су остали у земљи био у фокусу њеног рада последњих недеља, она је такође наставила да упозорава државе чланице о другим хитним питањима људских права.
Слобода говора и учешће угрожени су у неким земљама
Она је посебно указала на све већи притисак на слободу говора и учешће јавности у европским државама чланицама. Многе владе су постале све нетолерантније према јавним демонстрацијама неслагања. Суочене са умножавањем протеста, власти у неколико земаља предузеле су законске и друге мере које ограничавају право људи на мирно окупљање, а самим тим и њихову могућност да јавно и заједно са другима изразе своје ставове, укључујући и политичке.
Такође је приметила забрињавајуће назадовање у безбедности неких бранилаца људских права и новинара и све рестриктивније окружење које утиче на њихову способност да раде на многим местима у Европи. Они се суочавају са разним репресалијама, укључујући судско узнемиравање, кривично гоњење, незаконито лишавање слободе, увредљиве провере и надзор, клеветничке кампање, претње и застрашивање. Она је нагласила да законодавство треба да штити слободу изражавања, а не да је подрива.
Одговорност парламентараца
Обраћајући се посланицима Скупштине и њиховим одговорностима, Дуња Мијатовић је истакла: „Не може се преценити централна улога парламентараца у подржавању демократских институција наших држава чланица. Ваш ангажман за људска права може да направи конкретну разлику у животима многих људи. Ваши поступци и ваше речи су моћно оруђе у том смислу.”
Она је, међутим, такође напоменула да поступци и речи парламентараца „могу имати и негативне последице. Пречесто сам чуо политичаре како у владама тако иу парламентима како користе своје позиције за унапређење расистичких, антисемитских, хомофобичних, мизогинистичких или на неки други начин недемократских идеја. Што је још више забрињавајуће, у неким земљама истакнути политичари и јавне личности распирују ватру национализма и намерно сеју семе мржње.
Као последица тога, она је нагласила да „уместо да иду овим путем, политичари у Европи морају да буду одговорни и да воде пример у свом јавном дискурсу и акцијама за промовисање мира, стабилности, дијалога и разумевања. Уместо да подстичу рат и шире пропаганду која изазива поделе, политичари би требало да раде на побољшању међуетничких односа и обезбеђивању да свачија права буду подједнако заштићена, на Балкану, у Украјини и другде у Европи.
Реформа служби за ментално здравље
У Годишњем извештају о активностима повереника за 2021. годину је забележена импресивна дуга листа акција. То укључује наставак интензивног рада Повереника на пољу права особа са инвалидитетом.
У извештају је наведено да се посебно фокусирала на права особа са психосоцијалним инвалидитетом, излажући своје ставове о преко потребној реформи служби менталног здравља у Коментару о људским правима посвећеном овом питању који је објавила 7. априла 2021. године.
У коментару с обзиром на разарајући утицај пандемије која је разоткрила и погоршала постојеће пропусте служби за ментално здравље широм Европе, Комесар је указао на различите начине на које ове службе настављају да изазивају бројна кршења људских права, посебно када су концентрисане у затворене психијатријске болнице и где су ослањати се на принуду.
У извештају се такође наводи да је Повереник у више наврата био гласан у излагању против институција и принуде у психијатрији, на пример на саслушању које је организовао Одбор за социјална питања, здравље и одрживи развој ПС дне деинституционализација особа са инвалидитетом 16. марта 2021. и догађај у организацији Ментал Хеалтх Еуропе о обликовању будућности услуга менталног здравља у заједници заснованих на људским правима 11. маја 2021. Она је такође учествовала на отварању догађаја који је организовала Светска здравствена организација за своје нове смернице о менталном здрављу у заједници здравствене службе 10. јуна 2021. и дали видео поруку на уводној пленарној седници Глобалног самита о менталном здрављу организованом у Паризу, Француска, 5. октобра 2021.
Она је нагласила да особе које се суочавају са проблемима менталног здравља морају имати приступ услугама менталног здравља у заједници усмереним на опоравак које се пружају на основу слободног и информисаног пристанка и које промовишу социјалну инклузију и нуде низ третмана заснованих на правима и опција психосоцијалне подршке.
* Транзициона правда је приступ систематском или масовном кршењу људских права који пружа обештећење жртвама и ствара или побољшава могућности за трансформацију политичких система, сукобе и друге услове који су можда били у корену злоупотреба.
Извештај
