Маја зубни накит од жада, злата и других племенитих метала и камења, вероватно не само да је давао „сјај” својим власницима, већ је служио и као превенција каријеса и пародонталне болести. Ово својство поседовао је цемент, који је закачен за зубе све ове лепоте, рекли су научници из Мексика и САД.
Истраживачи културе Маја знају да су древни представници овог народа веома волели да свом осмеху дају додатну лепоту, наиме, брусили су зубе или бушили шупљине у њима како би убацили „пломбе” од жада, злата, тиркизне боје, јета или хематита. То је рађено и у ритуалне сврхе: пломбе су се лепиле на секутиће и очњаке у раном одраслом добу, остале су код човека доживотно и вероватно су имале духовни значај.
Сав овај сјај био је причвршћен за зубе уз помоћ специјалног цемента. Његову природу проучавали су научници са Аутономног универзитета Јукатан (Мексико), као и Универзитета Харвард и Браун (САД). Своје налазе су представили у часопису Арцхаеологицал Сциенце: Репортс. Зуби украшени драгуљима узети су са археолошких налазишта у Гватемали, Белизеу и Хондурасу.
У студији, научници су идентификовали 150 органских молекула који се обично налазе у биљним смолама. У зависности од места порекла зуба, цемент је, како се испоставило, имао нешто другачији скуп супстанци, али су главни састојци били исти.
Њихова мешавина је била изузетно јака. Разумљиво је, јер су се зуби опточени драгуљима сачували до данас. Научници су такође открили да су такве мрље на зубима направили не само богати људи, већ и представници не баш успешних класа. И мушкарци и жене.
Али главни закључак аутора рада односи се на терапеутска својства цемента. Испоставило се да је имао лековито и хигијенско дејство. Адхезивна смеша, према истраживачима, успела је да смањи ризик од упале и инфекција у устима, јер је један од њених главних састојака била борова смола, која има антибактеријска својства.
Два од осам пуњења су запечаћена мешавином која садржи склареолид, природни производ добијен из различитих биљних извора, укључујући жалфију и дуван. Ова супстанца има и антибактеријски и антифунгални ефекат. Осим тога, добро мирише, па се често користи у парфимерији. Поред тога, научници су у цементу пронашли етерична уља биљака породице менте, која такође имају антиинфламаторно дејство.
Бушење је урађено тако вешто да је ретко захватило нервну пулпу и крвне судове у центру зуба. Иначе, археолози знају да су Маје поштовале хигијену зуба, па закључци научника изгледају сасвим уверљиво: мешавина цемента могла би да послужи не само за фиксирање племенитих метала и камења, већ и за спречавање каријеса и пародонталне болести.
