Британски археолог Адријан Марсден известио је о резултатима студије о благу пронађеном пре неколико година у округу Норфолк. Највреднији налази су десет римских златника – ауреус, ковани за време Октавијана Августа. Истраживач верује да је благо закопано почетком првог века нове ере, неколико деценија пре почетка римског освајања Британије. Према његовим проценама, овај износ је еквивалентан двогодишњој плати легионара. Ово је објављено у чланку објављеном у часопису Тхе Сеарцхер.
У многим земљама забрањено је обављање теренских археолошких истраживања без посебне дозволе – отвореног листа. Штавише, за коришћење техничких средстава потраге, на пример, детектора метала или радара, прекршилац ће се суочити са строжом казном. Ово ограничење се чини неопходним, јер археолозима није важан само артефакт (чак и ако на крају заврши код њих, и не остане у приватној колекцији), већ и контекст у коме је пронађен. Аматерске претраге преплављене су неповратним уништавањем споменика и културних слојева, који, иначе, могу лежати само неколико центиметара од савремене површине. Али таква забрана није у свим земљама. Тако аматерска археологија цвета у Данској, где значајан део вредних налаза припада викиншком добу (1, 2, 3). Бави се потрагом за антиквитетима и становницима Велике Британије. На пример, прошле године је објављено да је Британка Кет Џајлс пронашла четврто благо из доба Викинга на острву Ман за три године.
Адријан Марсден са Универзитета Оксфорд представио је резултате студије о благу пронађеном пре неколико година у енглеском округу Норфолк. 2017. године, у близини града Норича, Дејмон и Дениз Пај су открили древни новчић, праћен новим артефактима: више од стотину римских бакарних новчића кован у прва три века наше ере, два денара, неколико римских брошева и стари статер. . Снимање из ваздуха на месту налаза показало је да је на овом месту вероватно у бронзаном добу подигнута хумка, која је касније коришћена за израду кеша новца.
Главни налази су новчићи који су били расути на малом простору. Према Марсдену, нема сумње да су првобитно били једна остава. Састојао се од ауреуса – староримских златника издатих за време владавине првог римског цара Октавијана Августа (27. пре Христа – 14. н.е.). Сви новчићи су ковани у граду Лунгдуму (данас француски Лион). До данас је откривено десет таквих артефаката и Марсден верује да ће бити још налаза. Можда се посуда у којој су првобитно чували ови новчићи негде испод оранице.
Археолог сугерише да је благо закопано у раним годинама 1. века нове ере, отприлике једну генерацију пре почетка римског освајања Британије (43. н.е.). У то време у Норфолку је живело келтско племе Ицени, чији је вођа почетком 1. века био савезник Рима. Научник је приметио да су римски златници ретко долазили до источне Англије, чак и након што је острво освојено. По његовом мишљењу, десет откривених ауреса упоредиви су са девет ауреса које је легионар добијао као годишњу плату средином 1. века. Али ови други су, због прекида у снабдевању, били приморани да потроше око пет новчића на храну, опрему и друге ствари. Тако је откривено благо приближно једнако двогодишњој плати војника.
Фото: Адриан Марсден / Тхе Сеарцхер, 2022
