Очекивано трајање здравог живота међу Африканцима који живе углавном у земљама са високим и средњим приходима на континенту порастао је за скоро КСНУМКС година, здравствена агенција УН, СЗО, рекао је у четвртак.
Светска здравствена организација објавила је добре вести након што је испитала податке о очекиваном животном веку међу 47 земаља које чине КО Афрички регион од 2000. до 2019., као део извештаја о напретку у приступу здравственој заштити за све на целом континенту – кључ СДГ мета.
"Овај пораст је већи него у било ком другом региону света током истог периода“, саопштила је СЗО, пре него што је упозорила да је негативан утицај ЦОВИД-19 пандемија би могла да угрози „ове огромне добитке“.
Здравији дуже
Према извештају агенције УН, Праћење универзалне здравствене покривености у афричком региону СЗО 2022, очекивани животни век на континенту порастао је на 56 година, у поређењу са 46 на прелазу векова.
„Иако је и даље далеко испод глобалног просека од 64 године, током истог периода, глобални очекивани здрав животни век се повећао за само пет година“, објашњава се.
На континенту министарства здравља треба да буду заслужна за њихов „нагон“ ка побољшању здравља и благостање међу становништвом, рекао је др Матшидисо Моети, регионални директор СЗО за Африку.
Континент је посебно имао користи од бољег приступа основним здравственим услугама – са 24 посто у 2000. на 46 посто у 2019. – заједно са добитком у репродуктивном здрављу, здрављу мајки, новорођенчади и дјеце.
Предности борбе против болести
Значајан напредак у борби против заразних болести такође је допринео дужем очекиваном животном веку, саопштила је СЗО, указујући на брзо повећање мера контроле ХИВ-а, туберкулозе и маларије од 2005. године.
Упркос овим добродошлим иницијативама у превенцији и лечењу заразних болести, Агенција УН је упозорила да су ови добици надокнађени "драматичним" порастом хипертензије, дијабетеса и других незаразних болести, поред недостатка здравствених услуга усмерених на ове болести.
„Људи живе здравије, дуже, са мање претњи од заразних болести и са бољим приступом услугама неге и превенције болести“, рекао је др Моети.
„Али напредак не сме да застане. Уколико земље не појачају мере против опасности од рака и других незаразних болести, здравствени добици би могли бити угрожени".
© УНИЦЕФ/Карин Сцхермбруцкер
Када је 29-годишња Нонхланхла открила да је и трудна и да је ХИВ позитивна, била је уплашена, али захваљујући антиретровирусном третману и непрекидном дојењу, њен шестомесечни син Ансвер је здрав и без ХИВ-а.
Одупирање следећој глобалној претњи
Ограничавање ових драгоцених здравствених добитака од негативног утицаја ЦОВИД-19 – „и следећег патогена који ће доћи“ – биће кључно, инсистирао је званичник СЗО, пошто је агенција УН приметила да су у просеку афричке земље доживеле већи поремећај у основним услугама, у поређењу са другим регионима.
Укупно, више од 90 одсто од 36 земаља које су одговориле на истраживање СЗО из 2021. пријавило је један или више поремећаја у основним здравственим услугама, при чему су имунизација, занемарене тропске болести и услуге исхране највише погођене.
„За владе је кључно да појачају финансирање јавног здравства“, инсистирала је СЗО, додајући да већина влада у Африци финансира мање од 50 одсто својих националних здравствених буџета, што доводи до великих недостатака у финансирању. „Само Алжир, Боцвана, Кабо Верде, Есватини, Габон, Сејшели и Јужна Африка“ финансирају више од половине својих здравствених трошкова, наводи се у саопштењу.
Једна од главних препорука СЗО свим владама које желе да повећају приступ здравственој заштити јесте да то учини смањити „катастрофалне” издатке домаћинстава на лекове и консултације.
Домаћинства која троше више од 10 одсто својих прихода на здравство спадају у категорију „катастрофалних“. Током протеклих 20 година, расходи из џепа су стагнирали или порасли у 15 афричких земаља.
