Из Анонимне византијске хронике #104:
Превод је заснован на издању П. Сцхреинера – „Кратке византијске хронике” (Петер Сцхреинер. Дие бизантинисцхен Клеинцхроникен. Теил И-ИИИ. Виен. 1977-79) – т. 1 стр.661-663 (грчки текст) и т. 3 страна 135 (превод на немачки).
Рукописи: Атина, Бенаки-музеј, 19, 417В.
Издања: Ламброс, Силоге бр. 115 (С.156-157).
Текст:
1. Године 6946 — 1437 — 21. децембра стигли су цариградски патријарх Јосиф1 модонски и 29 митрополита и епископа, а са њима и остали свештеници из свештенства „Свете Софије“, игумани и мирјани и деспот Димитар2. . Сви су стигли са једном царском и 3 папине галије. У Модону су остали 14 дана.
2. Истог месеца 28. дошао је из Пилоса цар кир Јован3 са војском. А 3. јануара патријарх је отишао и сви чланови синода отишли су у Пилос, где је био цар Јован.
3. Године 1439, 16. новембра, стигли су у Модон на броду Гаврило Барбариго, цар Јован и сви чланови синода. И пресели цара и брата његовог копном у Мантену.
4. А 23. новембра исте године служио је латински (франачки)4 епископ са својим свештеницима мису. А римски5 епископ и свештенство нису баш тога дана приредили никакву мису; Латини (Франци) и Римљани праве само загрљај у латинском месу. А 24. овог месеца у цркви Светог Јована Богослова служио је мису римски епископ Јосиф Флавије, световног имена Контаратос, и све свештенство и цео град, који живе у околини и из околине, Латини. и Римљанима. А узели су и освећени хлеб – командант тврђаве и све слуге и њихове жене, на исти начин као и Римљани.
5. До помирења цркава дошло је 14396. године, за време срећног папе римског Евгенија.
6. Цариградски патријарх упокојио се у Фиренци,
7. и митрополит сардски.
8. Латини су се одвојили од нас и били изопштени 62867. године.
Напомене:
1. Патријарх Јосиф ИИ Шишман (1416-1439).
2. Брат византијског цара Јована ВИИИ.
3. Цар Јован ВИИИ Палеолог (1425-1448).
4. У грчком тексту Латини се зову Франки.
5. Шрајнер има римски, што ствара одређену забуну. Током средњег века, страни аутори (укључујући бугарске) обично су Византинце називали „Грцима“. Сами Византинци, који су сматрани наследницима Источног римског царства, називани су Римљанима. Да би се избегла забуна у бугарском језику, Византинци се обично називају Роми уместо Римљанима.
6. Реч је о закљученој црквеној унији Фереро-Флорентинског сабора (васељенски сабор Римокатоличке цркве, 1438–45).
7. Реч је о Великом расколу који се догодио 1054. године, током којег су се источна и западна црква поделиле.
Фотографија: Икона 70 апостола
