Археолози су ископали древно светилиште које се налази у близини геотермалних извора у италијанској општини Сан Кашано деи Бани. Истраживачи су успели да пронађу више од три хиљаде новчића, као и жртвене бронзане артефакте у виду различитих делова људског тела: уха, ноге, материце и фалуса. На овај начин су људи у римско доба очекивали да се отарасе болести, преноси италијанска агенција АНСА. Сан Цасциано деи Бани се налази у италијанској покрајини Сијена. Познато је по геотермалним изворима, које људи користе још од времена Етрураца.
Археолошка истраживања открила су купатила на отвореном, остатке римских купатила, као и вишеслојно римско светилиште подигнуто под Октавијаном Августом на месту још старијег светилишта које датира из етрурских времена. У 1. веку нове ере овај култни комплекс је озбиљно оштећен у пожару, након чега је обновљен и проширен. Почетком 4. века поново је обнављана, али је пред крај порушена, што је очигледно било повезано са христијанизацијом овог краја. Истраживање овог споменика донело је већ много вредних налаза. На пример, пронађен је велики број новчића, три олтара посвећена Аполону, Изиди и Фортуни Примигенији, мермерна статуа богиње Хигије. Велики број дарова показује да је светилиште било од великог значаја и да је служило, између осталог, за обављање богослужења на врелима. Ове године археолози већ спроводе шесту сезону ископавања на овом споменику. Међу новим налазима било је више од три хиљаде новчића, бронзаних предмета у облику различитих делова тела, на пример ногу, ушију, пениса и материце. Истраживачи примећују да се понуде на местима повезаним са лечењем често праве у облику предмета који приказују оболеле делове тела. На пример, жртвована ретка бронзана материца је очигледно била намењена да помогне при рођењу детета. Сличне предмете, али направљене од теракоте, научници су понекад налазили у етрурским и римским храмовима.
Ове сезоне, археолози су значајно проширили подручје ископавања, због чега су успели да пронађу доказе о великом урушавању који се догодио крајем ИИИ века. Тада се у земљи створила рупа дубине више од два метра, која је оштетила околне објекте – базене, колонаде и зграде. Римљани су затим изградили олтар у самом левку да умире незадовољна божанства. Откривени обим светилишта, према речима археолога Јакопа Таболија, показао се много већи од очекиваног. Према његовим речима, овај споменик нема аналога ни у Италији ни на Медитерану.
