Бог је током векова откривао људима под разним именима.
• У првом поглављу Библије, сам крст има Бога, што је у хебрејском тексту написано као Елохим или Елохим (множина од Ел, 'снага'). Кроз име Светог Писма, показујући Богу да је Творац и Свемогући свемогућ. Множински облик на Елоах и Елохим (множина) приказује величину и супериорност суштине Бога; означавајући богослужење на небу и на земљи, у свему видљивом и невидљивом. У грчкој Библији Елохим је Теос, а у црквенословенском преводу Бог.
• Господ – Јахве (Јахве, Јахве/Јахва) или погрешно замислити Јехову у средњем веку, написано од тетраграма ЈХВХ (јод, хе, вав, хе) – користи се за право другова је ново име, и роба је тако, ради особе која је створена, нпр. пратите места: „... и ко (када је Ноје био у ковчегу), мушкарци и жене од свих врста плетеница, како му је Бог [Елохим] заповедио. И Господ (Бог) [Јехова] затвори траг њему (ковчегу)“ (Пост. 7:16); или „...сада сте издали Господа [Јехову] ... и земља је упознала шта је Бог [Елохим] за Израел“ (1. Цар. 17:46); или „Јосафат је напољу, и Господ [Јехова] му је помогао, и Бог [Елохим] се одвратио од њега“ (2. Летописа 18:31). веома Свемогући Боже.
• Са именом Адонај (Господ – од хебрејске речи „адон” – господар, написано из другог тетраграма: алепх, далет, монахиња, јод) у ИИИ веку. Јевреји су зачели и позвали Јахвеа чак и на текстуално просветљење. То је постао траг у времену да је свештеник Симон Праведник ушао одузет за изговарање о ИХВХ у богослужењу. За разлику од краљевске титуле адони (господар, господар), Адонај (мој Господ) се самопоистовећује као Бог. На многим местима, Друг има пресек такве референце чак иу древним текстовима (Пост.15:2,8; Пр.4:10,13; Понов.9:26; Исус Навин 7:7, итд. ). У храму Господњем изговорен је Адонај, 72. преводиоци у Септуагинту положен је на месту тетраграматона Кириос (Господ), траг неких од х. апостоли, па чак и ми до данас, Господе ИХВХ.
Осим ових имена у јеврејском тексту о Светом писму укрштена су и друга имена за Бога:
• Елион (што значи Всевишен, на пример, следи мисао: „... Аврам је говорио цару Содоме: дижи руку моју ка Господу Богу Свемоћном [Елиону], Власнику неба и земље…”, Пост. 14: 22);
• Шадај (што значи Свемогући, на пример: „… Ево, дошао сам код Авраама, Исака и Јакоба са именом „Свемогући Бог“ [Схадаи]; и са именом Кси“ Господ“ [Јехова] им то није открио “, Пр 6:3). Псалам 90:1-2 чита се у оригиналу на следећи начин: „Неко је живљи под заштитом Свемогућег [Елиона], који станује под сианкатом на Свемогућем [Схадаи], и говори Господу [Јехови] : Ово је моје уточиште, моја заштита, Бог [Елохим] мој, Коме се надам!" Ел-Схадаи је преведен на грчку Библију са Пантократора, а на средњословенски превод са Свемоћног.
• Божје име Саваот (хебр. Тсеваот, од именице Тсава – трупе, војска, ратови) употребљено је у изворном тексту у овом значењу у Пр. 6:26; Бројеви 31:53, итд., али у значењу „небеса рата“ (и планете, и анђели) – у Пнз. 4:19; 17:3; 3Тс 22:19; Исаиах 24:21; Дан. 8:10. Али у Светом писму, Саваот је, употребивши највече са мишљу „Господ ратује“, узвисио Божју власт над свим силама на небу и на земљи. Која су једина имена од Бога, тада осликавајући безграничну величину Божију, Нема власти над свим створеним, Нема свемоћи и Нема славе. Исти Бог је на рату, Господ је на снази. Он је Господар свега, свемогућ и свемогућ. Окружили Га анђелима и сва небеса рата. На Њега, ово је освајање и слављење Њега, природа тсиалат; сва створења су непогрешиво сведоци Негативне снаге и моћи, Негативне величине и славе (2Тс 5:10; Ис 6:3; Ос 12:5; Зах 1:3). У Новом завету Сав(б)аот се укрстио у збирну посланицу Јак 5 и у посланицу Рим. 4:9.
• Божје име Чоел (Искупитељ) се сада среће у „Ти си наш Отац; јер Аврам није знао, нити је Израиљ признао за своје; Ти, Господе, ово је наш Отац, одговори Твоје име је: „Избавитељ наш“ (Ис. 63:16) и другде у Светом Писму.
Поред наведених Божијих имена у Библији, постоје дефиниције или карактеристике Бога (нешто што они разумеју називају именима):
• дух (Јован 4:24),
• осветник (Наум 1:2),
• ширење ватре (Пнз 4:24; Исаија 33:14; Јевр. 12:29),
• Зилот (Изл 34:14; Де 6:15; Наум 1:2),
• светлост (1. Јованова 1:5),
• страх од Исака (Бит 31:42,53),
• Седија (Јов 23:7),
• Створитељ (Јов 4:17; Пс. 94:6; Рим. 1:25),
• Утешитељ (Исаија 51:12).
У Новом завету, Бог се открио у свом Сину Исусу Христу (Јн 1).
Фотографија Луиса Кинтероа:
